Kapljice znoja

Opet obliven znojem trazim tvoje nepresusne izvore
koji me dele od mracnog kutka,
ko onda kada smo znali trcati bosi pored nase vile,
tu pored svih drugih,
ostali smo u secanju nekih davnih lutaka
bez gorcine, bez ljutnje, ostali smo bosi
pored nase vile, iako si znala prozboriti ukusne
reci ko udar kod vile, slutila si nase poglede
svacije korake smo uzimali za nase obicaje.
Znala si lagano da obujes mastu, taj svileni pogled
beskonacan u pogledu nasih divljih uzivanja
nikad nisam slutio, da bi mogli jos jednom
ukrotiti tu nasu sebicnost, koja se znala
dobro istrositi od nase divljeg zanosa.
Istocili smo prejaku reku zanosa u nasim bedrima
zauzimajuci neprikosnoveni zar uzbudjenja
optocen lavinom cokoladnih uzitaka
nasuprot tome, samo smo prastali nama samima
sto nismo barem jos malo uzivali u predgradju
nasih uzitaka, sve pomnozili, udvostrucili
bas tu iskricu koja je umela oguljeno da lezi
po tom divljem krevetu satkanom od ruzinih latica,
svaki miris te je upijao u te carobne obicaje
ko da je znao..
Da smo tek iznova poceli uzivati u nebrojanim
izvorima slasti, zauzimajuci svaki plod,
svaki plamen naseg istopljenog znoja.
Bio sam sebican kada sam nezno saptao tebi,
tom uvalnom predgradju medju vrhovima dveju planina
prepustili smo se ponovno..ko dva sokola bela
koji ciljaju na plen.
Bio sam u svakom kutku tvojeg bica, osetila si me,
osetila tu divlju ljubav u nama, ti tvoji nokti
kao mali oraci pasnjaka, da zaoru jos malo tvoje
jakih bludi prema meni.
Nemoj sad posustati, kada smo na vrhu planine
gde strepimo oboje, ko onda kada smo uzivali
medju ljudskim ocima, tim pogledima,
osecali smo tada zelju da udjemo u nase misli
kao sto sada prodiremo uz nase zaorana polja
sadimo nase semenje, bez obzira sto nece biti
tih nasih kisa uspijanja i neznog sudaranja
nasih atomskih bica.
Zar tako mila, opet me drzis za kosu teras moje
bice da ponovno udje, tamo gde je mlecni put
skamenjen nasom pozudom i oduzeo nam vreme
da bi uzivali u praskozorju jutra i napokon
da bi shvatili.
Da smo jedini par u toj vili, koji se zadihali
bez pustanja koraka ka nama samima
klizili su kapljice po tebi, prkosili nam
da se one nisu izmorile da imaju jos snage
za jos novija jutra, prepustena novim izvorom
tek istocenih pozuda.
Legla si pokraj mene, sva udihana, rascupane kose
kapljice su mi bile ljubomorne, trazile su nam jos
sati nekontrolisanih bludnih radnji,
cujes li ti mene mila.
Da pokusamo ponovno mila,
bez obzira sto je prosla bludna noc,
docekali jutra u pretocenim strastima
ili jednostavno da ispijemo ovo vino,
sto se ladi u kofi vec cetrdeset osam sati
i da ponovno uzivamo u bludnim radnjama.
I vec si zaspala, bas kraj mojih ramena
sasvim tiho uzdises, kao onda..
ne mogu se micati da tvoju usnulu zenstvenost
ne razbudim, jer sve sto ostane posle nas je samo
kapljice znoja i trenutak zavijen pod masnicom
neznih dodira..