Prvi gutljaj nasih jutarnjih misli

Osecas kako pored mojih pora prodjes,
i razvuces ovu prelepu tananu noc preko nas,
laganim stopama zvezdanih carsava prekrijes
nasa tela, a nas dvoje u vatrena tornada
razliju nad poljem, bozanske vatrene stihije.
Ziv sam, iako jos ne disem, jer ovi vreli dodiri
ne odlaze u zaborav, ta nasa postelja je natopljena
ljubavnim opojnim svemirom, ta nasa dusa je skrojila
po nasoj meri, iako i dalje nemi gorimo, jos nasi
poljupci sjaje najsjajnijom cesticom nasih svrsetaka.
Nasom posteljom, zagazila si bosim stopalima,
gorimo od nemih urlika u nama, jos se poljupci sjaje
pod nasim stiskom dlanova, ne zele nikuda otici,
jedino kroz krvotoke nase sto strujimo jedno ka
drugom, i kroz talase silama meseceve duge se prepustamo,
ne zele da odu od nasih ludackih dodira.
Zato slobodno u ritmu naseg srca, prostruji pogledom,
i ne trazi me po udarima vlastitih usana
razne ptice su sletele u nase gajeve, svo ono trnje vise
nema, ostaju samo krvavi tragovi nasih kretnji,
istih onih neznim udarom, telom od telo, osecaj curi,
niz ove nase meseceve sonate.
Nema one slepe magle sto se poditinjila medju nasim
obrazima i ne gusi vise taj ceznjivi san, sto pod slavinom
tece rumeni nasi vlazni uzdasi.
Ona opora nas je sustigla i obukla nas sa tugom u tvoje
zagrljaje nece uci, znam, tesko je pronaci onu blagu tisinu
pod tvojim jezikom.
Prva sonata u ocima jutarnjih zalogaja, veruj svojim telom,
duboko zaroni kroz ovo bozanstveno jutro i sa naseg
uzarenog tela, sakupi svo zrnevlje nase ljubavi,
ispij nase gutljaje uz dodire nase stidljivosti.
Nemoj biti skrta medju svojim glasom dok budes saptala
niz padine naseg zivota, iako se jos nismo sreli u nasim
vlastitim zivotima, pronadjimo se ispod krosnji nebeskih
kretnji, cekacu te u svilenoj paucini svojih uzitaka.
Rasiri me pod sobom, usne cu ti napuniti najsjajnijim
suncevim prugama, obasucu srebrne note preko tvojih bradavica,
s slascu, te crvene tacke na tvom telu, ispijacu uz prva
vecna jutra, nase jake ljubavi.
Ne plasi se, moja jedina duso, jer na tvojim nitima i posle
ovih nasih dodira u mislima ostajemo zagrljeni,
tu, kraj tvojih obala sto se tvoja dusa sunca pod modrim
talasima ka sutrasnjici, gde se izliva nasa nada.