Saputanje tvoga jezika

Snaga poljupca tvoga
u mome narucju ruku,
sa izvora moga tela razbudjuje
se ta tvoja vestina neobuzdane
kose ko vijugavi sjaj u tvome
oku, uranjam u te prelepo
bukete tvojih crveno jakih
bradavica.

Nestacu u nitima zore,
a osmeh tvojih jutarnjih dodira,
kroz srebrne pute moga meseca,
bezbrizno po meni se izlij.
Postanimo zedj nasih vlaznih
uzdaha.

Glasovi se namnozavaju dok noc nam
traje, nevidljiva rosa opipljivo
rasteze, zlatni tragovi sunca slute
i sa crvenih usana s'ljubavlju kaplje,
ljubav nas greje dok nase sunce nemirno
sanja.

Nabujale su grudi tvoje,
miris tvog daha menja boje,
jos u mojim ocima paucina tisinu plete.
A usnulo lisce sapce svo znanje rubina
o tvojim usnulim usnama kaplje.

Ne smeta mi ova iskrena nocna bura
sto se kroz nocne reke rastapa,
prevazisli smo sve zemaljske reci
i zato u tvoja njedra moju dusu stavi.
Zauzeo sam smisao tvoje zvezde vodilje
i sad cujes pjev, tu kraj gajeva neba
kako ti vetar kroz tvoju cupavu kosu sapce.