Tvoja cutnja je moja bol

Na ognju vremena, moje srce na nitima trenutka puca
i jos mirisi te noci, pogledom ce se pronaci.
Zagrljeno iskricama vatre, u mislima tvojih uzdaha
osetim onaj nemir sto prelama i delici secanja smesteni
na vrhu tvojih latica.
Taj zlatni ples tog ognjista kud moje srce lomis,
koliko god ga polomis ono iznova se radja i ceka
kada ces svojom cutnjom, njemu bol da nanosis.
A mekocom usana, spoznala si moje narucje meseca,
i zato nezno se privij uz moje telo, sto te cuva ove noci.
Drhtavim glasom dozivam te ovog casa, i sa palete ljubavi
oslikavam ti tvoja htenja, vremenom cu sacekati da i u
moju javu zastanes.
Ne budi se dok na tebi ostavljam zagrljaje,
s njima zavodim tvoje velike bradavice i necujno jedrim
pod ugrizima tvojih pora.
Sve tvoje dodire cuvam pod platnom vecnosti,
da kad mi dusa promrzne od ove studeni za tobom,
ja otklonim mrezu samoce u ovoj noci sve dok drhtanje
vrelih kapi sa mesecine ne sklizne.
Umem oslikavati moju dusu, niti vatra je moze sagoreti
koliko se tvojom cutnjom bol razlije.
Znali smo osmehom prstiju proci na sva skrovita mesta
i smelo nametnuti treptaje tvojih ukusnih udisaja.
Zato, prepusti mi tvoju smelost tog tvrdoglavog koraka,
osvojicu mirisne bokove tvoga horizonta, a moji uzdasi,
tek izasli ispod krila tvojih leptira.
Nagovestavam tvome vetru da cu zanosnim okretima svojih
pogleda, kroz drhtaje tvoje kose, pronaci dubine tvojih
misli, neka nas neznost povede, samo neka odstrani ovu
patnju sto za tobom jeca.
Noc naseg vremena, lezi na postelji ove sadasnjosti,
jer smo prstima nagovestili, pa i ocima izlistali stranice
nasih zelja a i sama si znala natociti nasa sretna lica.
Ustacemo ranom zore nase postelje i rasipati nas znoj,
slutim pejzaze vlaznog saputanja, i sve delice trenutaka
naliti u reku nasih milovanja.
Moj svet se nastanio na pucini tvoje koze, a zudnje olujne
popracene u hodu tvojih stopa, oh, kako je bozanstveno
presvlaciti boje latica po tim rubovima tvojih usana.
Nudim ti ukus svitanja moje ljubavi, a ljubav tvoga zivota
zapocinje neznim otkucajem suncevog budilnika nase sobe.
Sa istoka kada dodje, dan i noc, besmrtnom stazom susretnu se
ja se tada na obrazima tvojih dodira, odmaram.