Mesecevo jezero

Katkad u mislima prodju mi male vlasi tvoje kose,
zacudim se s kojom bojom je mekoca tvojih usana.
Dal smem proci blagim dodirima prstiju,
iako su suve usne,
navlazicu ih bojom mesecevih jezera,
mozda se jos krije u tim usnama melodija toplih
svezanih ceznji, za dobro jutro.
Voleo bih, da ti se mogu nekako pribliziti,
oslusnuti taj pjev tvojih otkucaja,
sasvim lagano na prstima svojih usana,
proci sve one usamljene obale u tvojim prelepim ocima.
Nemoj tuzna biti,
sunca ce uvek biti u prvim talasima nekadasnjih pevanja,
tu je stari mesec sto zakera,
kad zvezde optrce kraj usnulih ljudi.
Dovoljno je sto ispises unutar sebe te reci
i krenes uz novo jutro s pomislju o meni,
sasvim lagano zakoracis kroz mastu,
moje lice da ti orosim tvoje skute,
tu gde lezi tvoje nezno lice,
s prepuno pupoljaka usana,
sto lice na jos jedan dodir tvoje duse.
Provuces se nitima vetrova,
spustis svoje usne pored moga ramena,
izustis one uzdahe tvoje prisutnosti za nasim trenutkom,
ujedno oslobodis opojni miris sebe,
te male princeze u tebi.