Obavijeni iskrenom tajnom

Pucinom suncevih zagrljaja sakupljali smo
nezne trenutke nase duse, bile su rastrkane
po celoj zemlji tvoga tela, tu neznost tvojih
oblina slivalo se u kapima prvih jutarnjih uzdaha.
Zajedno smo prolazili kroz tu noc nasih mocnih
zelja, taj krik sapata uzjahalo je vrline tvojih
otkucaja i na maloj bocnoj strani uzitka,
sladili smo se nasim prljavim mastanjima.
Uklesati te momente u vazduh koji uzdisemo,
te misli samo za nas pretocene u zidine sitnih
paznji, nikako u sate mnostvo orgazma.
Uz jutarnje uzdahe, docekali smo sanjivo sunce
sto svojim velikim stopama zagrljaja nude one
nase najdraze sate, ostadosmo nagi uz prvu jutarnju
kafu s dodatkom mednih poljubaca.
Cutali smo zajedno sa sapatom neznosti,
tvoje grudi ostale su ucrtane u moje poglede
ko kakve mape izgubljenog blaga, sakrivene od drugih
pogleda, to blago sto se zove dusa.
Smesak tvojih crvenih obraza oslikavalo je kutak
nase sobe, tako omamljeni od razuzdane noci,
a doline su se rastezale tvojim telom,
i sve to upija i pamti prvi otkucaj naseg srca.
Pruzila si usne natopljene ukusom meda a preko
mojih dlanova pustila svoju kosu, da iz njih predju
sve tvoje misli sto ovog casa u tokove jutarnje
smotre, osecamo da blizi nam se postelja prepune
nase iskreno-tajne pozude.