Gde si ti, muzo moja

Posle ove trenutnosti u nama
gledam dal ces doci i kroz svoje
prisustvo muze na moje umorno telo leci.
Ta ljubav, to jos nismo ni u dlanove nase
tiho dozreli, jos su pogledi mutni u nasem
jutarnjem pjevu otpevani.
Gde si ti sto snivas, muzo moja,
mesecina se razjurila nad ostacima tvojih
slutnji, jos te cekam na raskrscu nasih slova,
onako krisom, izmedju dodira pogleda, i dal si tu,
ti, pored sebe ne videh tebe, spustam glavu da u
ovom trenutku ti ugledas mene.
Dok se secam tvojih prstiju sto kraj mene leze,
sa jutarnjim mirisom prve kafe, u strahu da ostao
sam bez tebe, cutim, znam da pamtis prve dane
tek nakvasenih usana, tog postojanja o tebi.
Kako da ti srocim, ti nisi izabranica, ti si muza
ona sto prija svakom mom slovu, jos uvek te cekam
kada sunce, ono jarko, zagubi se pod sutonom nasih
cekanja i tvoj nemir odnece vetar, ko sto plac uporno
nastaje nad prvim naletima kisa, ispod svih onih
podlugova nasih secanja.
Krenuo sam ovog proleca u potragu za tobom,
budan sam jos uvek, ta postelja tvoja odbija tisinu
moga tela iako si poslusna i dalje cekas na tom putu
gde tvoje srce i dalje pod uspavankom drema.
Od pocetka te navodim ka sebi, ta lepota sto tebi treba,
zaboravi to svoje mesto tamo gde se ljubav sprema,
cuju se cvrkuti slavuja i pod jablanom, tvoja dusa sneva.