Zena vatrene kose

Nemire rasporedjujem po tvojoj plavicastoj kosi
i u sebi nalazim bistre poglede nedovrsenih krosnji
i kroz sapat, tiho sapcem pod ravnicom tvojih pramenova.
Preispitujem se dal si jos na pocetku nasih dodira,
il odsjaje nizes po vetrovitoj krosnji i svih ovih
kisa i nebrojani vetrovi sto te okruzise,
dal te odistinski sanjam kako tvojim stomakom
puzim, poput slasnog jezika kroz bisere nanizem.
Moram ti reci, neiscrpni su moji izvori, prolaze slapovi
i neuhvatljive dubine tvoje duse, osecam da odlazis
pusticu te i na jos vece pute.
Neiskoristena snaga meseca preliva divne osecaje
sve sto imadeh u rukama, darovacu tebi, barem
na kratko da ogledam kroz vreme, kako odlazis.
Ne uspevam uvek i potpuno presvuci tvoj veo
zenstvenosti, vec kroz zagrljaje spustam deo svojih
mastanja i plameni prsten obuhvata tvoje kukove
sto se izvaja poput mlecnog puta.
Prstima pokusavam dodirnuti toplinu mirisa boja
tvoje koze, oprezno sakupljam male kapi pod tvoje
obraze i svaku kap uzdizem do tvojih visina i povremeno
se vratim, nudeci nove uzdahe.
Otkrivam, deo po deo, kako rasplamsavas vatru,
kako pred moje dodire bacas grumenje strasti,
beskrajno odzvanjajuci ostajem zatecen pod planinom
srca tvoga.
Osecam drhtaje u uzdasima i vlazne usne pod slapovima
mesecevog toka, al pozudom iz tvojih sokova
izvijas nove vatrene poljupce, sa slatkim strpljenjem
cekam obojene strasti da pridje blize mojoj dusi.
Kad me tako osencas pod umornim senkama i skupis sve
u sebe, da ispod mojih ledja prislonis nezni osmeh,
izmislicu nacine i postelju pretvorim u cistiliste
nasih grehova.
Laganim koracima pogleda krenucu u nove teskobe i pod
raznim bitkama dovescu saputanje tvoje, tu, tacno iznad
tebe, iznad nasih divljih dodira i zauvek u nase otkucaje
prelicu jos jedne nezaboravne trenutke u boce emocija i
rasiricu svetom, mozda u nekom drugom veku, oprosticu ti.