Te veceri

Pre nego sto si dosla u otkucaje smirenosti,
tih setnih ceznji, cesto sam proputovao do
samih dodira nasih poljubaca duse,
ipak je bozanski svemir poklanjao uzdrhtale
zelje za tobom.
Iako se samoca navukla pod ogledalom nasih osecaja,
i kroz mirne kutke nasih pogleda lezalo je savijeno
poput belog cveta, koji jos odise za okusom tvoga tela.
Taj okus tvojih pora, ispustao je taj beli prah, neznih
nada, cisto kao sam lotosov cvet uvek iscekivan da
bude uzbran na prvo svetlo dana, da, osecao se taj okus
tek rodjene sudbine.
Ti poput ljudske duse, prepune reinkarnacije, a ja,
ja sam bio onaj isti od samog pocetka i prvih redova
bozijih kreacija.
Tog predvecerja slutio sam da si blizu, blize mom srcu,
slutnja stvara prve talase tek zapocete hemije u nama
i mirno bih lezao, da te veceri nisi dotrcala u mojim
mislima u vidu tek, bljestave svetlosti, poput zivopisne
munje sto udara od tlo, bas kuda se moji koraci slivaju
u nadi za tobom.
Ta tisina kroz veceri si dopratila stidljivo ocekujuci
stalno pristizanje neznosnog milovanja, nikako nisi odlucila
dal to sto radimo uzajamno postovanje, ali si osecala
kruzne vatrene lopte sto putuju oko tvojeg srca, znam,
slusas kako uz dobrotu nasih nota pokazala si sebe pred
dlanovima.
Osecah se preporodjeno dok te zadrzih u narucju nasih
osmeha, oseca se ta bistrina u pogledu i u samom dodiru
nasih nocenja, al znam da ce doci jutro u prvim redovima
vaskrsnuca.
Pratim taj put strasti sto stalno pristize u neogranicenom
broju tvojih uzdaha, dobro poznajem sve prasnjave ulicice
tvojih krvotoka, osecam kako dovlacis do mojih usana,
tu ozeblu stranu sto jos ocekuje moje dodire.
Znao sam gde si pocinjala i pokrenula zivotna secanje
u nama i poznajem onaj pjev iz tvojih pogleda,
znam nauciti leteti preko citavog univerzuma tvog velikog
okena, bas tu, pred vratima raja cekao sam tebe.
Al resio sam hodati ovim svetom u potrazi za tobom i secam
se tih sumova po preponi tvojoj, kroz one pejzaze krvotoka
znao sam da si upisana Njegovim recima samo za nas dvoje.
Pored tolikih mnostvo iskrenih poljubaca sa tolikom ceznjom
otkrio sam se svetu, prasnjavim zivotom uz korak s vremenom
pomalo stizao do tvoga vremena.
Ipak je te veceri uoci tvog dolaska, taj beli cvet u vidu
naseg vremena kroz dolazak tvoj, umorila se zamorna tisina,
iako je te veceri obris tvojih dlanova otkucavao samo radi
nasih ucestalih ceznji.