Tvoje lazno srce

Samo pogledaj me i reci zasto me ostavi u smirenom bezdanu
i kroz sumske krosnje nekadasnje tisine sto nam se zavlacila
kroz nase nezne prste.
Jos do juce smo, drhtavim usnama, sakupljali nase reke uzdaha
i kroz takve obale, vlaznim usnama upijali svaku boju morske
plime po nasim neznim ledjima.
Oprastam ti za tvoje hladne ruke koje su me vesto ranile i
kroz minutno cutanje usled poljupca, ona radoznalost sto nas
je priblizila.
I kroz tvoje ime ne ocekujem ni hvala, iako za tebe predstoji
jos vise osmeha u onom galopu sto jeci i kroz tvoje inspiracije
narastao sam u dugine poljupce.
Mozda ti se cini da tugujem, pa cak ni moj glas vise ne osetis,
kroz noci ove mlade, zaplovicu u najbistrije vodene znake,
a ti, zaplovi nekom drugom u nadi da ti ugreje tvoje hladne duse.
I znam, da kroz svako slovo sto pisem, pustam vise ljubavnog
mastila i kroz zlatne trenutke, ucinicu da i tvoja senka nestane,
i svoje prste za tvojim imenom prekricu, dok jos kucaju otkucaji
nasi, znacu, da lutas svojim nemirnim snovima.
Kako da zaboravim te lazne dodire u boji starog bagrema i
taj biserni odraz tvojih slutnji, naznatno ostavljajuci suvisne
reci izlivene kroz tvoje sjajne usne i svaku melodiju tvojih
vrelih uzdaha osecam, kao da padam, a stalno smo u zagrljaju
skuceni od tvoje prehladne duse.
Ti, koja citas sve sto po mom moru od papira pisem i svaku brazdu
krivudavog papira pomno pratis, kroz senke modrih slova zastajkujes
tamo gde nada sniva na ove zavrsne reci.
Ako ikad posumnjas na moje reci sto ovako uklesano pisu i vremenom
ce se obrisati svako slovo, kreni s mislju dal tvoja oka dva,
pricaju iz dubine srca tvoga il je pamet tvoja luda obrnula dosta
muskih srca, il sam samo jos jedan redni broj u nizu ili je sve
ovo sto pisem od pocetka samo bila tvoja maska, da zadovoljis sebe
i svoje zenske cari, il je ovo jutro sto lagano posustaje u tvoje
nove lazne pobede.