Dopusti mi, drago moje bice

Dopusti da svojim ocima kliznem po narandzinim
poljima tvoje koze,
u suncu njihovih zagrljaja ima sasvim dovoljno
mesta, u mojim ocima kao vecna reka oblikuje
nezne talasne poljupce i dusa se polako prelama,
znam da trebam krenuti ka tebi, draga moja.
Moje srce kad razlije svoje vlazne setne usne
u prvom naletu leta,
zeljno iskricama savlada sve one tvoje drhtaje,
i dok cutim sa otkucajima, zagrlim tvoje grudi
i u plamenu sna bljestavom jakom vatrom izlijem
svoje sne, jer si moje srce iskovala iz lanca
tadasnjih tek napravljenih emocija.

Dopusti da svojim rukama uzmem te u narucje svoje,
dok oblacima izvajam tvoje telo i nad visinom njihovih
kretnji, jer mesec se sakrio u tebi i pricinjava ti se
svaka nebeska oluja okruzuje te,
laganim kretnjama mojih saptaca, a sa svakim drhtajem
tvoga tela sve one zvezde padalice osvajaju po delic
tvoga tela.
Nezno dolivam vecnu vatru po tebi, jer si ti moja draga,
iznad svih usana zastajem nad bicem tvoje zenstvenosti
i kroz svetlo u srebrnoj niti uzdaha, tvoji otkucaji leze.
Draga moja, presvuci ovu neznu noc na sebe i nemoj odustati
ono sto nikad nisi smela okusiti, i kroz usnule oci,
kreni ka mojoj vatrenoj oluji sto te ceka.
Mirisna je snaga moja kroz sebe sve primi, tamo gde se
radjaju prvi pokreti nasi, kroz zagrljaje pridji,
na bokovima svojim moju uspavanku primi.

Dopusti nasem skladu da postanemo jedno telo,
spusticu se do stomaka i pod jakom stisku pogleda spusti
u najsjajnije vremenske niti sa pozudom nas vezi,
dopusti nasem casu da i ove noci razlije se ko nocna reka.
Drago moje bice, rastrkaj uzdahe ove noci i ka nama kreni,
pogledah u nebo sto nam prstima tka,
i nasu ljubav pretvori u beskrajne noci pa zajedno samnom,
u nasa tela uroni.
Iako mislis da je suvise rano za nase iskrene uzdahe,
mesec ce biti i dalje tu, da krene kapima srebrnih staza
i zlatnim plesom nasih pogleda, uronice u nasa tela i sa
paletom nebeskih boja, izronice u tvoje narucje sa mekocom
mojih usana.