Duga je ova noc

Duga je ova noc sto ja moram za tobom poc,
iako se nadjemo na peronu zelja,
ti budi kraj one klupe same,
ja cu doci kad otkuca 12.
Znaj putujem sam u zemlju nedodjiju
tamo gde svi usamljeni traze svoje sne,
tamo ces me pronaci po svojoj boji karmina.
Dok snivas slatke sne, u narucju tvome ocrtavam
tvoje uzdahe, sto se razlezu poput tvojih osmeha,
iako, nikad necu biti tu kad se otvore oci tvoje,
jedino ce ostati pitanje moje,
dal cu ti uvek biti prva pomisao tvoja.
U dosluhu sam sa prvim suncem i ne zalim sto
ti teram snove od tebe, samo zelim da me budna
sanjas, onako kako bi trebalo.
Znam tesko je pronaci  tu tisinu u vlastitim recima,
dok jos se cuje sustanje listova po krosnjama nasih
ulica, a mi bez straha uspinjemo se u toku izlivenom
ljubavnom.
Jos se vidi u daljini ona magla sto se nezno spusta
niz borove sume, istih onih ruku sto uprljaju tvoje
misli u dosluhu sa mojim.
I jos se nadam tebi, ko sto se sunce nada tvom povratku
dok duboko uzdahne prvo jutro, al verujem svojim telom
i sa nasih zeljnih pogleda, ispij prve gutljaje jutra,
usne cu ti napuniti svezim ljubavnim suncem.
Rasiri se po meni i ne dozvoli da se zaturi one meseceve
igre, sto smo umeli razgalamiti nasim dodirima,
opijmo se prvim vlaznim stazama strasti, sto su nemim
recima otkotrljale do njedara nasih.
Ne boj se, samo se prepusti k meni, jer na nasim obrazima
krece lavina osmeha i posle ovog magicnog jutra mi
postojimo, jer se i dalje nadamo nasim strahovima da nas
vode, od onih nasih maglovitih pogleda i kroz borovih
suma i dalje se nadamo nasoj maglovitoj sudbini.
Natopio sam tvoje telo zvezdama i u ritmu mojih uzdisanja
preuzela si me srcem, dok te jos uvek cuvam u svom srcu i
nezno grlim.
Otkako sam primljen u zagrljaje tvojih usana,
strascu zalivam sve one bozanske dodire i ne oklevam sto
se nismo sreli ranije, jer u tebi pozuda buja i klija
i pokretima plavetnila tvoga neba, tiho kroz tebe plovim.