Nocna samoca

Kroz ove noci zavukla se samoca i prispala
na sladunjavim poljima mojih pora,
dok jos sa neba u blagim naletima magle
dolecu kroz secanja tvoji osmesi i te jake
nezne oci, slezu ko palete boja i nad strast
se povezu, veruj mi, uzdisu za onom samocom
sto polako se uzdize.
Dok veceras si obucena u boji punog meseca,
sto inspiracijom mi nadolazis iako nemam sna
zbog tebe, znam taj san ludi, znam da mi znacis
al nemam kud, zato sporo i sve dublje zagazim u sne.
Govori mi samoca moja i kroz ruke me veze,
podsmehom me tvoje duse u srce zaveze,
a lepota tvoja nagog tela u slast se izvuce,
to je ta strast sto mi kroz moje pore nadoveze.
Jer ove noci samoca kao nikad do sada nije pristigla
na moje obale sna, preko mojih uspavanih pora razlila
se pucina tvojih neznih poljubaca.
Jednostavnoj maglovitoj samoci, ti, mi dolazis.
Zaustaviti taj nejaki vetar sto razlije svu samocu
na moja bedra, taj sum talasa sto preskacu preko
uspavanih borovih suma i sve nase ceznjive zelje neka
ostanu, neostvarene, u tim velikim recima ostani
nedorecena.
Veceras mi treba ta boja glasa ko zrno nade usred
neumornog sna, potreban mi je taj lik da svu prisutnost
tvoju zamenim za bocu samoce, i sva prisutnost neznih
reci ostace pod pampurom ceznjivih slova, tih reci za
kojom se hrabris.
U ovoj noci nadamnom kruzis ko lesinar u samoci,
neznog tela u boji haljine punog meseca, nadamnom kruzis
i sa tvojih krila tvoj glas se nateze, iako sam sam u
ovoj noci i ispijam bocu samoce sa tobom,
iako te nema, u svoje sne moram sam poci,
bez obzira izjutra ce biti jos teze al pomolicu se
da te i moja samoca zaveze..