Eho budnih snova

Poljupcima gubis sjaj bolje me pogledaj
stisni zube i pokreni se ka prozoru,
ka mojim pogledima, znaj da si zedna
ostala od mojih poljubaca, draga.
Lice koje ljubim ispod onih krosnji
gde smo oboje sakupljali divlje
poljupce, i svaka pora od drveta
oseca se na nase ucestale dodire.
I sta cu sada ja, ko pucina se
razlijes i preko krosnji oblaka
sunes bistre kapljice od tvoga oka,
kako da nahranim tvoju cutnju.
Po tvojoj kozi razlivam boje sedefa,
grlis oblake od preteranih zelja
i pustas uzdahe a glas se produzuje
stalnim ehom zamnom.
Nebo odzvanja na tvoju cutnju i ne
prastam sto mi te nema kraj sebe,
u ovoj gluvoj doba noci, pomolim se,
kada stegnem jagodicama s tvojim
imenom.
Ipak u nekoj traci, pokretnoj,
ocekujem tvoje drhtaje iste one
setnje pored obale, kroz vreme
ostvaris eho sigurnosti.
Tek pod koracima osetim misli tvoje
sto za nama lelulaju, zapocinjes
dan ka traganju i samom znacenju
zudnje, trajno si umela uneti u
mene svu svoju cutnju sa kojom se
ja borim sa sobom.
Malo pomalo, sanjarim dok pustam
korake dok predveceri zastajkuje
i ne vidi se ni mesec sto se nakrivio,
zna on muku, kada krenemo u teske
bitke.
Nit pobedjeni, a kamoli porazeni,
uvek vecito trazeni u samom hodniku
nasih ucestalih bitaka nas samih,
dal si ista naucila i porucila,
il je ovo nase vreme otvorilo vrata
ka nasim dusama, dal smo dobro,
al videcemo kud smo krenuli kada
stignemo na sam startni cilj.
Ne dozvoli da te tuga ubije i
zaustavicu se na sredini tvoga tela,
prevazicicu mastu nasu i vatrom
nasih pogleda u samom centru zvezdanog
svoda, izlicu onako kako mislim da treba,
dal smem, da ti poskidam svaku zvezdu
sa naseg neba.
Nisu to neke zvezde suncevih sistema,
to su one sjajne male finese sto sam
zakacio od samog stvaranja neba,
nisu one tu da te vide, one su tu
da ti ukrase svake veceri nebo.
Jedino tako u mrklom mraku mozes
pronaci moj put sto mi te vodi k meni.
Vatrom sam ispisao tvoje ljupko telo,
oseca se strujanje vazduha, osecam
taj zar na usnama, osecam i zaustavljam
se po horizontu tvojeg prelepog tela.
Nemoj prekidati identicne uzdahe tvojih
leptira, nemoj nikad precutati malu
ceznju za nama, i nemoj nikad otici
na put sama, jer nikad nisi sama dok
sam ja u tvojim sjajnim ocima.
I dok se mesec bori sa mojom samocom
poptuno sam siguran i smiren,
da u nekom trenutku i ti pomislis na mene,
ostacu veran i verodostojan,
cekacu te na samom izvoru nasih iskrenih
iscekivanja.
Tesko je prepoznati svaki oblik tvoga osmeha,
moje usne zalaze i odlaze do najskrivenijih
detalja tvoje nezne koze.
Zeleni listovi sto saroliko stoji pod nasim
dlanovima, negde se oseca strujanje nasih
zagrljaja i ispiram nase dogadjaje,
dok jos na meni plovis u malom brodicu
neispunjenih snova.
Mudrost tvojeg bisernog sjaja u ocima,
pomislih makar uvece, kad moji dodiri tvoje
osmehe krase.
Dok stojis u mojim budnim snovima taj osecaj
prelije se tisinom dodira, jos se nasa koza
prilepi, a ti me prekrijes ponovno svojim
telom i uzviknes, vilharmonijskom dusom.