Vatreni poljupci

Tvoje prelepo telo sakrilo se u daljini boja,
prepunim rukama tvojim razlile se po citavom
horizontu nasih desavanjima,
jer kad vetar udahne, izusti mekocu tvojih snova.
U danima nagomilanih ceznji, ti vetrovi uzdisu za
tvojim prostranstvima tamo negde iznad tvojih pogleda,
podrhtava i umesto zagrljaja, u tebi ljubav se radja.
Mila moja, osecam te, nista drugo nije vazno,
a zbog neznosti tvojih mekanih tragova sa kojom izdaleka
nadolazis, veran sam tvom mirisu pozuda, jer se oseca
ta kap svilene kose tvoje.
U senkama sustanju novih listova lisca, tu gde se pospani
mesec raznezio, neopisivo zudim za tvojim prisustvom i ko
leptir obletim kroz vlazne predele tvoga stomaka.
Bezbrojno si puta na moje usne sletela, tankim nitima meda
razlila svoje mekano-nezne usne, zato melodiju zvuka tvog
magicnog buketa ruza i zato nastojacu da sledim,
jer tihim stopama natapas i prevladavas njihove ravnice.
U zamornom hodu cekanja sto setas po meni, moj se hod nasukao
na tvoje uzdahe, ponovno podici imenom tvojih vremena iz
kojeg raste pozamasni tvoji zagrljaji.
Kad progovoris mesecevom dugom u nama nasa bica skriveno
progovaraju, tim melodijama, odnesu one jake kise
detinjstva u mirnim kristalima jutarnjeg sunca, ostanu kapi
kise kao prisustvo tvoje.
Verujem prisijes me uz svoje nebo kraj zvezda da ti budem ono
svetlo na kraju tvog tunela, lepo ljubljeno moje, raspleti
nevidljive treptaje svoga srca, zaplesi mojim telom,
dok pustas svoje plesne korake ujedno i razgrces ovu noc za nama.
U vatrenim prstima jos secanja sagoreva, kroz tebe nastavljam
hodati ka mesecevoj lepoti udisaja, i tvoje medno slivanje u
krvoteke uranjam krilima andjela u bezbrizna milovanja.
Divno je sto nad tvojim dodirima oseca se miris paperja,
i dok beskrajnim obalama tvojih ledja prostire se vecito sunce.
U narucje nase ljubavi unecemo nasim rukama i vatrenim dodirima
ukrasiti tvoje telo, da umesto povetarca sto zalazi pored pora,
u sebi dozivis mene.