Iznenadjenje naseg jutra

Sarolikom magijom ovog jutra zablistas pod blicom
duz nasih susreta s pogledom, u tom blagostanju
cistoca jutarnjeg mraza i podrhtalog tvoga osmeha,
u ljupkom zanosu tisine sto usnulo jutro tvoju
lepotu razvlaci.

Te latice od tvojih usana, i cupava tvoja kosa kovrdzava,
magijom jutarnjeg mraza svu tu lepotu polako rasvetljava.
A mi se bez tih vlasi tvojih dodira kroz carolije vetra
laganim stopama opijamo i izvijamo u obilna tvoja jutra.

Magija ovog jutra otkotrljala se duzinom tvoga lica
slozile su one skrivene misli tvoje, sto pretrce ka
tvojim uzdahom tek nadolazecih koraka, zeljne su te
latice od usana mirisom mojih budnih snova i pod toplinom
uzavrelog srca, dopustaju da se krecu duz tvoje mekane koze.

Dok nas nasi zagrljaji spremno docekuju u potpunosti nas
preuzme masta, nasih hodocasca.
Osluskujemo protok naseg trenutka, dok sa nasih grudi ti
otkucaji isprepleteni, sretni smo, jer nasi zagrljaji ovog
magicnog jutra docekuju sva nasa prosla stajalista.

Lice tvoje otpremilo je milion sanjanja i ta narav tvoje
komplikovanosti potice iz dubine tih misli, ali ne brini se
iz mojeg narucja srece, nikada neces biti izgubljena gde god
budem krenuo stazom tvojom, tu ce ugodnost tvoje duse biti
najveca.

Kad prodje sva ona svakodnevnica i predstoji nam opet ona
predvecerja, rasiricemo svemirske lampione sto sljaste iznad
nasih glava, setacemo se nasim rubovima tela, niz padine ucestalih
dodira, nas dah ce se kroz mesecevu lepotu rasuti i prekriti
svaku nasu malu tajnu, sto smo tog jutra na stanistu zvezda
sakrili.