Osetih tvoje suze kako velicanstvenim padom skliznu
dok jos sa nemirnim podrhtajem usana krecu,
i kakva bi sudbina obilazila nase zagrljaje,
kakvom smo ceznjom zapoceli ovaj dan, sve misli
u protoku gde zauvek pod odjekom, tvoja bistra suza tece.
Neznim te vodopadom upucujem ka svojim smerovima,
i kako da nas je dovela ta suza bistra u neprekidnoj
zurbi istinitih teznji, njenom smo toku zamislili deo
njene gorcine.
Ciste reci prolaze kroz usne tvoje, prvo znacenje tvojih
misli bile su upucene kroz davljenje, mene samog.
Svaka kapljica je istovremeno bila zudnja i san,
mozda primecujes mnozenje dodira kako od kapljicu klizi
zanosom, a nize ispod tvoga tela beskonacnost se natapa
dahom moga milovanja.
Svakog jutra pomilujem sunceve ruke i ka tebi pridjem
s nadom, hranis me svojim likom, prisustvom, sve bistre
kapi sa tvoga izvora napoje me da okretima svojih obraza,
kroz secanje na sretno vreme u kojem tom tvom trenu
obrises osmehom, dok prelazim u tebe.
Cim nadodju novi snovi, ta daljina nas kroz milovanja naseg
saputanja presvlaci u nezna jutra, kako da te u trenutna
secanja okupano nagradim, kako ne osvanuti kad te moje reci
sa mojih usana dodirnu, oseca se tisina u tvome glasu
kako cute i traze senke zeljne nasih istomisljenih dela.
Tisina se zavukla ispod tvoje spavacice i trazi one poljupce
nase oplemenjeno klija u tvojoj vrelini zenstvenosti i
osluskuje ovo ceznjivo-setno vreme, klizi ko same kapi suza
iz tvojih ociju.
Svaki put kad te vidim, kako dremljivo spustas pogled i tad
krenu moje misli za tobom.
Prepoznati samo tu neznu stranu tvoga neba, topla bedra,
sasvim sigurni u zagrljaju zvezda, razlijmo te uzdahe za
nama i nad nama.
Mnogobrojne misli teku kada zatvorim oci dok me ti pogledom
napojis, osvezis, svu recenicu bi naredjao na tvoje dlanove,
svaki dodir bi nagovestio sto te u mislima kroz vecne sate
dozivam.
Kao sto uspomenu pamtim u krilima labudova u svemu se nadam
kada sa tobom razgovaram, svim tim nasim culima u tvojim
njedrima i u struku, u toplom osecaju na tvoje prelepo telo
razlivam.
Ispod mesecine vise nista ne trebamo, jer smo jos zaklonjeni
drugim stazama draguljnih cekanja, u zaledjenom trenutku
mirisa, uspavanih tvojih sneno prelepih ociju u odlazecoj
predvecerskoj zimi, i sumrakom koji ovog jutra prelece tvoje
prelepo telo a glas odjeci pod vrhovima mojih prstiju sto
kroz nezne latice mojih usana, ostavljaju tebe ko lepoticu
da snivaju o mome dolasku.
Voleo bi da te mogu svake veceri poljupcima neznosti uspavati
u svom tom neznom sjaju, sto ti donosi toplu ceznju,
sa vatrama u kojima smo obavijeni u tu natopljenu ljubav,
i zato idemo dalje, jer nema okretanje listova s nama ide
ona ista zajednica sto u predgradje nase duse,
stalno i iznova kroz susrete nadolaze.
dok jos sa nemirnim podrhtajem usana krecu,
i kakva bi sudbina obilazila nase zagrljaje,
kakvom smo ceznjom zapoceli ovaj dan, sve misli
u protoku gde zauvek pod odjekom, tvoja bistra suza tece.
Neznim te vodopadom upucujem ka svojim smerovima,
i kako da nas je dovela ta suza bistra u neprekidnoj
zurbi istinitih teznji, njenom smo toku zamislili deo
njene gorcine.
Ciste reci prolaze kroz usne tvoje, prvo znacenje tvojih
misli bile su upucene kroz davljenje, mene samog.
Svaka kapljica je istovremeno bila zudnja i san,
mozda primecujes mnozenje dodira kako od kapljicu klizi
zanosom, a nize ispod tvoga tela beskonacnost se natapa
dahom moga milovanja.
Svakog jutra pomilujem sunceve ruke i ka tebi pridjem
s nadom, hranis me svojim likom, prisustvom, sve bistre
kapi sa tvoga izvora napoje me da okretima svojih obraza,
kroz secanje na sretno vreme u kojem tom tvom trenu
obrises osmehom, dok prelazim u tebe.
Cim nadodju novi snovi, ta daljina nas kroz milovanja naseg
saputanja presvlaci u nezna jutra, kako da te u trenutna
secanja okupano nagradim, kako ne osvanuti kad te moje reci
sa mojih usana dodirnu, oseca se tisina u tvome glasu
kako cute i traze senke zeljne nasih istomisljenih dela.
Tisina se zavukla ispod tvoje spavacice i trazi one poljupce
nase oplemenjeno klija u tvojoj vrelini zenstvenosti i
osluskuje ovo ceznjivo-setno vreme, klizi ko same kapi suza
iz tvojih ociju.
Svaki put kad te vidim, kako dremljivo spustas pogled i tad
krenu moje misli za tobom.
Prepoznati samo tu neznu stranu tvoga neba, topla bedra,
sasvim sigurni u zagrljaju zvezda, razlijmo te uzdahe za
nama i nad nama.
Mnogobrojne misli teku kada zatvorim oci dok me ti pogledom
napojis, osvezis, svu recenicu bi naredjao na tvoje dlanove,
svaki dodir bi nagovestio sto te u mislima kroz vecne sate
dozivam.
Kao sto uspomenu pamtim u krilima labudova u svemu se nadam
kada sa tobom razgovaram, svim tim nasim culima u tvojim
njedrima i u struku, u toplom osecaju na tvoje prelepo telo
razlivam.
Ispod mesecine vise nista ne trebamo, jer smo jos zaklonjeni
drugim stazama draguljnih cekanja, u zaledjenom trenutku
mirisa, uspavanih tvojih sneno prelepih ociju u odlazecoj
predvecerskoj zimi, i sumrakom koji ovog jutra prelece tvoje
prelepo telo a glas odjeci pod vrhovima mojih prstiju sto
kroz nezne latice mojih usana, ostavljaju tebe ko lepoticu
da snivaju o mome dolasku.
Voleo bi da te mogu svake veceri poljupcima neznosti uspavati
u svom tom neznom sjaju, sto ti donosi toplu ceznju,
sa vatrama u kojima smo obavijeni u tu natopljenu ljubav,
i zato idemo dalje, jer nema okretanje listova s nama ide
ona ista zajednica sto u predgradje nase duse,
stalno i iznova kroz susrete nadolaze.
Нема коментара:
Постави коментар