Pripadala nam je starost, koju smo nekako zaobilazili
ali, dah mladosti jos odjeci po prstima nasih
umornih pogleda.
Znam, rasticemo s liscem iz obliznjih parkova svojih
dodira, dok jos budu recni galebovi dozivali nas kroz
vihore nasih uzdisaja.
Dal ce tvoja kosa, i dalje biti skroviste za sunce
koje uporno izranja?
Danima ne cujem kako se stisava tvoja strpljivost usana,
niti ikada cu iznova cekati u senci tvojih hodnika
gde tvoji zagrljaji, cekaju prvo budjenje mojih poljubaca.
Nastajes u toplini svojih osmeha, to je ta nit sa vrha
moga jezika u toj vrelini nasa dusa se stapa,
jedinstvenim recnikom.
Svoje misli saroliko razbuktavas, cuju se kroz cupove radosti,
i budni smo, spustenih kapaka, cutnjom razgovaramo
kako te obmotam neznim nitima svakodnevnice,
u tom stapanju tu nastojimo, svoje misli da spojimo.
Sanjao sam prisutnost tvojih vlaznih poljubaca i sve one
netaknute sanjive ceznje, osecaju se po mirisu tvojih
nestasnih prstiju a tu strast, sto za sobom povuces tim
pokretima stopala kraj mene mimoidjes, kao dobar dan.
Jos je sanjiv ovaj mesec u utocistu tvoje maste,
sve je jos sveze nad pupoljkom cveta sto tananim vibracijama,
otklanja cudesne note, a tako volim tu podrhtalost tvoje
puti sto zaklanja jutarnju izmaglicu, tek nadosle trenutne
prisutnosti.
Odlucni smo bili pored zlatnih cvetova suncokreta,
i tisina hrasta gde smo oboje umeli pronaci svaki okvir
nasih ucestalih godisnjih dodira, nasi prsti su uzvikivali
pod barjakom isprepletenih srebrnim menama,
umeli smo nasu strast da prelijemo na posteljinu naseg
zbivanja.
Jos ostaju tragovi od tvojih slutnji, penjes se u visini noci
snezni i vrlo zahtevni, iznad si necujnog mraka, ti i ja
nekuda, ko bezbrizni ljubavnici, nemih pogleda, vlastitim
telima okupani.
Uzastopno mi se provlacis kroz potoke jutarnje kafe,
potreba je stalna.
A pejzazi su prozirni predeli tvojih vec utabanim prstima
zaobisli, i ne postoji granica tvojih izgovora u bezglasnoj
mirnoci tvojih zelja, sto struji ka nama da podeli sa nama
svu tu radost sto cekas strpljivo.
ali, dah mladosti jos odjeci po prstima nasih
umornih pogleda.
Znam, rasticemo s liscem iz obliznjih parkova svojih
dodira, dok jos budu recni galebovi dozivali nas kroz
vihore nasih uzdisaja.
Dal ce tvoja kosa, i dalje biti skroviste za sunce
koje uporno izranja?
Danima ne cujem kako se stisava tvoja strpljivost usana,
niti ikada cu iznova cekati u senci tvojih hodnika
gde tvoji zagrljaji, cekaju prvo budjenje mojih poljubaca.
Nastajes u toplini svojih osmeha, to je ta nit sa vrha
moga jezika u toj vrelini nasa dusa se stapa,
jedinstvenim recnikom.
Svoje misli saroliko razbuktavas, cuju se kroz cupove radosti,
i budni smo, spustenih kapaka, cutnjom razgovaramo
kako te obmotam neznim nitima svakodnevnice,
u tom stapanju tu nastojimo, svoje misli da spojimo.
Sanjao sam prisutnost tvojih vlaznih poljubaca i sve one
netaknute sanjive ceznje, osecaju se po mirisu tvojih
nestasnih prstiju a tu strast, sto za sobom povuces tim
pokretima stopala kraj mene mimoidjes, kao dobar dan.
Jos je sanjiv ovaj mesec u utocistu tvoje maste,
sve je jos sveze nad pupoljkom cveta sto tananim vibracijama,
otklanja cudesne note, a tako volim tu podrhtalost tvoje
puti sto zaklanja jutarnju izmaglicu, tek nadosle trenutne
prisutnosti.
Odlucni smo bili pored zlatnih cvetova suncokreta,
i tisina hrasta gde smo oboje umeli pronaci svaki okvir
nasih ucestalih godisnjih dodira, nasi prsti su uzvikivali
pod barjakom isprepletenih srebrnim menama,
umeli smo nasu strast da prelijemo na posteljinu naseg
zbivanja.
Jos ostaju tragovi od tvojih slutnji, penjes se u visini noci
snezni i vrlo zahtevni, iznad si necujnog mraka, ti i ja
nekuda, ko bezbrizni ljubavnici, nemih pogleda, vlastitim
telima okupani.
Uzastopno mi se provlacis kroz potoke jutarnje kafe,
potreba je stalna.
A pejzazi su prozirni predeli tvojih vec utabanim prstima
zaobisli, i ne postoji granica tvojih izgovora u bezglasnoj
mirnoci tvojih zelja, sto struji ka nama da podeli sa nama
svu tu radost sto cekas strpljivo.
Нема коментара:
Постави коментар