Cekajuci tebe

Verujem, potokom svojih poljubaca
da ne mogu iznova zaci i prosetati s tvojim mislima,
pa proci necujnim otkucajima dobrim starim vrtovima,
zastati na pupoljku slasti.
Sasvim necujno polen svoj ljubavni obasuti
po poledjini tvojih prepona i nikako
slasno skliznuti izmedju predela
vlaznih uvala tu gde smo nekad umeli u tvojim
snovima razliti svako sustanje vetrova
od krovova tvojih najblizih delova tela.
Podigni svoje rucice, oseti talas kako pljusti
iako se razlije poput nevidljive mreze svakodnevnice,
tu zacicemo nasim dodirima tela i neznim
odlivom naseg sazvezdja
izacicemo na dobar put,
utaban nasim iskrenim dusama.
Verujem da svako nekoga ceka u zivotu,
ti imas zivot svoj i u njemu nadu za svojim covekom,
a moja nada spava u nekom lavirintu
gde odlaze usamljene duse
iako je vec bila u cistilistu svojih dodira,
jos uvek pamti njene trenutke, svaki dodir nezni,
znam,
gde god da podjem zastacu da te ne uplasim,
a svoju ljubav razlicu u velike okeane sveta,
iako ne poznas osecanja moja,
ja zivim da pronadjem svoju pravu.
Nocna ptica sam koja ceka u nadi da je neko ukrade,
i desice se neka od hrabrijih da spozna moju ljubav veliku,
al do tada cekacu,
ko sto samo vreme ceka, svoj smak sveta.