Neobicno moje

Cekao sam te na zidovima tvoga tela
i zabrojano klizim po porama tvojim.
Osecam kako stopalima hodas
i stope se poznaju po obrisu mojih
dodira.
Kao sto sada kroz senku vremena
rascvetavas moje ruke i lagano
prostires sebe u taj polazaj kojim
se nadamo u nasoj tek rodjenoj ceznji.
Ne secam se koliko dugo vec klizim po
tebi i kada si usnama postala deo nas,
ali se prisetim,
kako si se jednom navlazila,
snalazim se dobro na tvome pocetku.
Izvore moj ti si uvek vlazna bila
u mom prisustvu jos sladja u zagrljajima.
I okret tvojih nogu i sve umes smelo
pod tim istim stomakom,
mirisni tragovi nestaju pod tvoje uzdahe,
slatko je sve i ovo sto pisem, neobicno moje.
Osecas li ti tisinu u boji cekanja,
bez mojih usana sve ti kaplje.
Sada kada znas da sam na tebi i da klizim,
jasna mi je misao i njegovog kretanja
i da te svi oni otkucaji odaju,
moje beskrajne ljubavi uvek cekaju.