Cutljiva prisutnost

Na mirnoj obali nasih pogleda,
krisom si gledala moja oka dva
umela si otvoriti svoje rumene
obraze poput crveno belih ruza
bas onih iz koje sam ubrao taj
osmeh tvoj.
Cutis u njenoj dobroti,
pomalo umes da budes trnovita
cim krenem putevima proslosti.
Tvoj nos koji cesto ljubim da
osetim tvoje nalicje u mojim
sklopljenim ocima, sakupljam
svako zrnevlje tvojih plodova,
al ti si uzdah moga vetra i
pre izlaska sunca otvaram
pesmu novu s tvojim pocetkom,
na sredini cemo se pronaci i
na samom zavrsetku i kroz ovu
nasu mesecinu zaci i pod labudovu
sonatu uzivati.
Jer verujem iza svakih mojih reci
sto citas, sledi osmeh, zene.
Stao sam u velikim krosnjama naseg
neba, ne brini se, to te samo
oblacim oblacima, a duga je samo
sminka i ova voda sto vri u meni,
nije voda to je samo malo zrnevlje
nade, sto umeju cvetati u pupoljke,
iskrenih emocija.
Za kraj cu ti podariti suncevu svetlost
uz ostar brid nasih dodira, naslanjajuci
nase nezne dlanove, i iznad tvojih kolena
kroz uvale prelivam.
Miris me tvoj vodi, taj slatki miris dunja,
dok sedis u senci nasih zagrljaja i ostani
u tom delu, delu gde otvaras svoju iskrenost
kroz tvoju cutljivu prisutnost.