Ostali pod kapima strasti

Zauvek sam tvoje telo obmotao zvezdanom prasinom
i u ritmu sjajne zvezde repatice i njenog treptaja
preuzela si svojim dahom, pa te sada svojim telom
obgrljavam i svom toplinom ugrejavam tvoje stope,
sto po meni jos uvek ostaju posle tumaranja po ovom
mrklom mraku.
Zedan sam sa tvojih cesmi ostao pod kapima strasti
odeven, susrescemo se kod bokova nasih tela i u sluhu
nasih podlugova kroz tanano vreme u tebi ce poteci
usne iste one ispod zmajevih krila istih onih kad su
nam se usne spojile.
Nista vise ne dolazi do mojih prstiju, ocekujem tebe,
za tobom ceznem, stalno se uzdizem ka snovima, al tebe
nema i pokretima neba, tiho do tebe plovim.
Ovde, gde sam ja, na proplanku kraj postelje nase gde
vrelim telom neprekidno kipim, verujem da ti svoj
velicanstveni osmeh uzimas ispod hlada gde sunce
neumorno vreba i prema izvoru nase srece, nezno snivas.
A bujne su ruke tvoje prepune ljubavnim krosnjama tvojih
sokova, da kada razgrnemo postelju oseti se taj talas nase
dobrote a onda i osmesi poteku i razliju se poput naseg
sudarenja tela i neprekidno uzimaju i uzivaju u tom skladu.
U narucju tvojih vrelih usana primas me, moj te pogled kroz
tvoje nago telo velom ljubavlju prekrije,
uzivamo u slatkim mirisima nasih goliso izlivenih uzdaha.
Tada nam nista i ne treba i kroz vetrove nase strujimo,
ja poput mesecevog pratioca, srebrnim sjajnim putevima navodim.
Sa tvojih grudi, te grudi bajne i male istinski ispijam,
kroz vatru nadolazim, tvojim nemirima se prepustam,
nema nijednog svetla, tvoj pogled u meni se razlaze.
Uz prve kapi sunceve dobrote, izmedju tisine sunca i meseca
u samom zagrljaju nadolazece plime tvojeg prelepog tela,
ispunjeni ljubavnim zivotom, presretni sanjamo.
Nema tih ptica, poletecemo sa svojim zagrljajima,
iako je dan vec naglasio svoje korake, moj san te opija
od nasih mirisa, nit nijedna misao kao ti, ta tvoja ljubav
u nama se radja.