Krenimo kroz noc

Kroz postelju meku vodimo ljubav, ti na meni i ja u tebi,
sirimo neznost svu ispod mesecina i zvezda,
njihova svetlost ka odsjaju nasim ceznjivo nas privlaci
uzdasima tela, draga ne opiremo se nagonu strascu vec
iole uzivamo u dodiru nasih tela.
Uzmi me za telo i privuci me ka sebi, prati me toplinom
pokreta, dok slasno klizim izmedju dojki, slasno gubim
razum za tobom, a moje usne preuzimaju tvoje sokove
jos ludje i jezikom maze tek nabrekle bradavice.
Ugasimo svetla, ponudimo se i ove noci pod posteljom mekom,
ispod nasih tela uzavrela noc se nanize, pa pred povetarac
ponudi jos vece zelje da pod nama i nad nama sluzi i putuje
po vlaznim uzdasima, sarajuci svaki pedalj nase koze, da
pomami jos sladjih uvala.
Svakim prstom optrcim preko citavih ledja da namirim tek
dorasle cvetna polja prepune emocije, pa pred svitanje
razneze se poput pupoljaka prepunih strasti a opet tek smo
krenuli da se sladimo nasim koracima poput srne pred pojilom.
Nameravam, stobom u nekoliko reci napisati tvoje osmehe,
sretan da se kraj tebe probudim, jer si moja, u nasim recima
i ljubav skida veo neznosti i kroz tvoje osmehe podaruje jos
jace uzdahe, oteracemo tugu sa nasih zrnevlja obalnih,
dodirivajuci usnama svaki deo po deo nasih rubova usana.
Zato me povedi do pocetka i kraja tvojih usana, umiri me
zajednickim sazvezdjem, pretvori kamene tokove u bistre
potoke neznosti, kada zakoracimo u zemlju maste ne opirimo
se nego jednostavno prozimajmo svaki pedalj vlastitih uzitaka.