Tecna ljubav

Zato me povedi do kraja nasih dodira, jedina moja,
i istisnicu tvoje komadice straha.
Izvucicu mesecinu i samo s tom srebrnom zavesom
otklonicu tvoje telo, privuci te i najsjajnijim
poljupcima optociti i razmnoziti, podignicu ka
nebu i prineti te tako usnulo-neznu.
Kraj jezera i mirnih reka spusticu nezne prste
svoje, da ne uzburka srce tvoje, s prvim jutarnjim
pjevom odabracu talas po tvom liku, i uronicu u
najdublje dubine tu gde tvoja dusa sniva.
Ljubavnom zovu predajes mi u celosti sebe i sa
prvim dodirom jarkih boja pozudu slivas po meni
nezno-iskrene niti tek pridoslih strasti, da
naposletku osetim i tvoje telo, kako se stapa
smelo pod obrucem zvezdanog neba utonicu u ovu
najdublju strofu.
I opet molicu, zaplesi po meni dok sav ti uzdisem
za tvojim telom, zaplesi jos jednom da budemo jos
vise blizi, ti na meni i ja u tebi..
Nad nama usnula se zelja treperi dok je ziva,
kao zar, obrisi se nalezu i kroz dodire se sama
poigrava.
Obuzimas me slascu, a na celo sakupljas bistre kapi
poljubaca slatkih, pa u dlanove prinosis, niz obraze
slatke nadovezes i sa uzdasima pristizes, da kroz kapi
strasti klizis, samo kroz misli jutarnje mi ponovno
pristizes.