Rasuti poljupci poput bisera

Zamisljam da trazis rasute poljupce po cvetnim poljima
onako u beskraju noci i cvrkut poljubaca svrati u nase
vec iole rumene uzdahe, gde nalik razjarenom dodiru
uplicu se iznad mraka i izvode predivan let, lagano
spustajuci se, usavrsavaju svoje putovanje pod nasim
rubovima usana, prepun ceznje i radosti, pregrst ljubavi.
Zagledano nemi se dodirujemo iskrenim ocima, nekako sanjivi
nastojimo u ovoj toploj noci da iz nasih tela zarobimo nasu
kapljicu, jecaj i nikog ne zovem, samo prosute kapljice
po tvom ramenu seta, zaobilazeci tvoje pore i uspinju se
do samog savrsenstva.
Dopusti mi da uz tvoje otkucaje uzdisem, samo malo da otklonim
sav taj jaz i premostim svacije reci pod krisku propalih
trenutaka, pa cak i kroz usne da ti ublazim tek probudjene
zore, da umirim uzdahe isprlepletene nekadasnjim izvorima srece.
Rasute misli ko biseri prosuti, naocigled ko prostirka lice
samo belina njihova uliva bezbrizne note umornog otkucaja,
kao sto tvoja kosa ocrtava prelepu boju uranka s poljupcem
se budimo, s zagrljajem se istovetno uplicemo u iskrenost,
takva melodija nas ponovno veze da boja ukusa menja nasu svest.
Ponovno je mesec probrao najsjajnije zvezde za tebe, draga moja,
opet je obrisao svoje nezne obrise nad obalnim koritama nasih
dodira, ali je ipak doneo mir medju nasim ravnicama i sa tom
smirenoscu odneo je polen neznih otkucaja srece, ostao je zatecen.
Uz muziku nasih predasnjih stvaranja uneli smo jos vise zagrljaja
i necu s jezikom ponovno proci kroz tvoje usnule uvale, talasi
opet se osecaju na nase grehove, osecam, a zavrsili smo u jednom
naletu uzurbanih dodira.