Gde cemo sada, ljubavi moja prokleta? Pod pucinom nasih tela!
Onako razgranutog neba utapkati vrelinu nasih poljubaca i
sasvim laganim trzajima olaksati nase zelje pod carsav neznosti.
i zednim rukama prigrliti nase telo ka izvorima ljubavi.
Silni ce vetrovi s pokretima nasih dela odvuci do korita
nasih iskrenih emocija, jer ucrtani poljupci medju tvojim
grudima ostace upamceni po voljenom bicu iako ljubljena moja
sa ljubavlju docekujemo nas zeljni svet, utapkan samo za nas.
I ljubljeno moje, sa ljubavlju docekujemo nasu srecu uz prve
gutljaje nasih poljubaca izjutra, iako strepimo da ne zasladimo
previse nasu srecu jer i u ovoj sreci, lagano tonemo u san.
Tamo gde neumorno izbija samotno doba, u nitima secanja, prosirimo
se zvukom strasti, izgovorimo i ove noci sa dusom istovremeno,
a svoje srce, predaj meni, jer jedino je kraj mene toplo i savrseno.
Uhvatice nas, ljubljeno moje, nedovrsen prostor nasih umornog toka,
i na dodir il dva prepusticemo se vremenskom intervalu i sjajni beli
oblaci izlice bistre kapljice naseg zajednickog znoja, za uzvrat,
nije vazno koliko cemo moci, jer najvaznije kako cemo kada stignemo.
Uspecemo, zaploviti pod jedrima i pomocu duginih boja isplovicemo
ispod podlugova nasih dusa, tu gde se ogledaju po izvorima sazvezdja,
zato i kroz sito odabiramo nase kapljice uzitaka da se i sami napojimo.
Naginjemo se preko bludnih veceri, a istovremeno i ruza nam odaje njen smek,
isklijacemo uz prijajanje nasih tela, dok moja ruka seta preko tvojih ledja
posustacemo za daljnjim stazama iole utabano spusticemo nase uzdahe da se
i izvori natoce nasim perverznim delima, u ovim nocnim satima.
I ako iznesemo i nase oblive nasih stvaranja tu pred obalama nasih dostignuca
uzjahacemo zvezdanu noc pod nama i uhvatiti njihove obrise koji nas takve
i smelo ogledaju pod mesecevim svetlom, nagni se lagano, sasvim lagano,
da istrajemo i u ovoj noci, tu pod obalama nasih dusa.
Probudio me nocas tvoj nezni poljubac, istkan i utapkan mirisom jagoda,
opet me iznova budis s ukusom meda po usnama, sladis se i dalje mojim
stomakom, slobodno optrci svojim neznim prstima, podseti se trckarenja
svojih iskrenih nota veceri, volim slusati melodiju tvojih pokreta,
stapati se u jednu celinu pod zvezdom repaticom i u masti deliti skoljku.
A moja senka? Kao spomenik stoji pred tvojim pejzazem i u beskrajnim krugovima
ceka tvoju senku da upotpune njihovu srecu, pod okriljem meseceve dobrote.
Cini mi se da po najudaljenom nebu klize nasi poduhvati, kao da nebeske usne
pocinju uzajamno pevati, za nase radjanje u vidu zrelih voca.
Opet si u mom srcu osvanula, kroz moje jutro nasmejala me svojim prisustvom,
isto si mi tako i prosle veceri saputala nezne note iskrenih trenutaka,
u nase senke ljubomorno pogledala, opet se plasis da ostanemo zatoceni
iako tvoje senke gde izvire ljubav pustila da vode i ovog jutra.
Moje te vreme ceka, u tvojim bistrim kapljicama vlaznih usana, i tek pokusava
obrisati nase tek usnule postojece sne, mislim, da je sunce prozracilo
nasa tela i odgonetnulo pucinu tvojega tela, rascvetala se beskrajna
milovanja, dok jos na meni svices.
Onako razgranutog neba utapkati vrelinu nasih poljubaca i
sasvim laganim trzajima olaksati nase zelje pod carsav neznosti.
i zednim rukama prigrliti nase telo ka izvorima ljubavi.
Silni ce vetrovi s pokretima nasih dela odvuci do korita
nasih iskrenih emocija, jer ucrtani poljupci medju tvojim
grudima ostace upamceni po voljenom bicu iako ljubljena moja
sa ljubavlju docekujemo nas zeljni svet, utapkan samo za nas.
I ljubljeno moje, sa ljubavlju docekujemo nasu srecu uz prve
gutljaje nasih poljubaca izjutra, iako strepimo da ne zasladimo
previse nasu srecu jer i u ovoj sreci, lagano tonemo u san.
Tamo gde neumorno izbija samotno doba, u nitima secanja, prosirimo
se zvukom strasti, izgovorimo i ove noci sa dusom istovremeno,
a svoje srce, predaj meni, jer jedino je kraj mene toplo i savrseno.
Uhvatice nas, ljubljeno moje, nedovrsen prostor nasih umornog toka,
i na dodir il dva prepusticemo se vremenskom intervalu i sjajni beli
oblaci izlice bistre kapljice naseg zajednickog znoja, za uzvrat,
nije vazno koliko cemo moci, jer najvaznije kako cemo kada stignemo.
Uspecemo, zaploviti pod jedrima i pomocu duginih boja isplovicemo
ispod podlugova nasih dusa, tu gde se ogledaju po izvorima sazvezdja,
zato i kroz sito odabiramo nase kapljice uzitaka da se i sami napojimo.
Naginjemo se preko bludnih veceri, a istovremeno i ruza nam odaje njen smek,
isklijacemo uz prijajanje nasih tela, dok moja ruka seta preko tvojih ledja
posustacemo za daljnjim stazama iole utabano spusticemo nase uzdahe da se
i izvori natoce nasim perverznim delima, u ovim nocnim satima.
I ako iznesemo i nase oblive nasih stvaranja tu pred obalama nasih dostignuca
uzjahacemo zvezdanu noc pod nama i uhvatiti njihove obrise koji nas takve
i smelo ogledaju pod mesecevim svetlom, nagni se lagano, sasvim lagano,
da istrajemo i u ovoj noci, tu pod obalama nasih dusa.
Probudio me nocas tvoj nezni poljubac, istkan i utapkan mirisom jagoda,
opet me iznova budis s ukusom meda po usnama, sladis se i dalje mojim
stomakom, slobodno optrci svojim neznim prstima, podseti se trckarenja
svojih iskrenih nota veceri, volim slusati melodiju tvojih pokreta,
stapati se u jednu celinu pod zvezdom repaticom i u masti deliti skoljku.
A moja senka? Kao spomenik stoji pred tvojim pejzazem i u beskrajnim krugovima
ceka tvoju senku da upotpune njihovu srecu, pod okriljem meseceve dobrote.
Cini mi se da po najudaljenom nebu klize nasi poduhvati, kao da nebeske usne
pocinju uzajamno pevati, za nase radjanje u vidu zrelih voca.
Opet si u mom srcu osvanula, kroz moje jutro nasmejala me svojim prisustvom,
isto si mi tako i prosle veceri saputala nezne note iskrenih trenutaka,
u nase senke ljubomorno pogledala, opet se plasis da ostanemo zatoceni
iako tvoje senke gde izvire ljubav pustila da vode i ovog jutra.
Moje te vreme ceka, u tvojim bistrim kapljicama vlaznih usana, i tek pokusava
obrisati nase tek usnule postojece sne, mislim, da je sunce prozracilo
nasa tela i odgonetnulo pucinu tvojega tela, rascvetala se beskrajna
milovanja, dok jos na meni svices.
Нема коментара:
Постави коментар