Tvoja senka

Vremenski doticem tvoje misli satkane pod svilenom maramom,
za tvoj korak naslucujem tek kada me ocima gutas.
Taj vetar sam, sto ti susti pod obrazima tvojim
ta svetlost sto ti umivam tvoje telo iako delis sa drugim
bicu sve sto pozelim, samo da osetim tvoje telo,
kako se umiljava mojim velikim rukama.
I kada si prvi put zasela pored moje senke osetih
bezbrizne osecaje, koji mi kradu moje dodire
tad se i samoca jos uvek izlezavala na mojoj tankoj niti,
a cvece si uz svoje godine nudila, cak je i postelja
pocela da se budi s kojima si odmah ucutala sve svoje
dodire.

Letim dodirima tvojih pupoljaka, zanesen tvojom opojnoscu
zreloscu tvojih grudi, ta cutnja u tebi, ta slast sto se
sladis i na nasim dlanovima nasa strast odmara.
Sva si odjednom procvetala, cisto i nevino uzdises za
opojnim mirisima mojih sokova a visoko sunce obasjalo je
tvoju livadu i pescane bine, s malim dodatkom crveno
jarkih bradavica.
Sapatom mojih usana pokusavam dodirnuti tvoje obline
ali stalno mi odmices kroz maglu, neprestano osecam
zemljotrese kako se obrusavaju po mojim proplancima
sta mi to radis, kao da kljuca voda pod obilnom lavom
koja je tek pocela da peni na dohvat nasih zavrsetaka.