Izlio sam zelju

Izlio sam se ko potok svezih usana u svetu gde vecno se ljubimo,
i ti zeljna mojih izvora nanosis svoje prste na izvore iskrenosti
i usnama, draga, slatke boje nanizes.
Nocas u tvojim mislima rastavljam dugine boje,
jer u tvojim mislima sam oduvek bio sretan,
jer svojim snovima jezdimo kroz noc,
i na mojim grudima mesecina rasparala svoje niti.
Imamo dovoljno vrelih potoka usana,
licem u lice, u dusu sagledamo nezno,
kao paleta boja neznih dodirivanja,
izmedju nas su krupne ceznje koje namiguju zvezde,
i pretvaraju nase misli u prozirne nocne kapi.
A taj zar beskrajnog okeana, mase nam,
u ljubavi nasoj, imamo nad posteljom nas zivot ceo.
Gde nalik slabasnom vetru iznad svetiljke izvodi svoj let
i ugledava bistre tokove nasih uzarenih misli, uranjajuci
u nase porive, pomalo gubeci se u porima nasih uzdaha.
Pogledaj u moje oci, sto se slivaju pod tvojim nagim telom
stavljam na usne kapljice divljih nara,
stavljam i suzu na usne da zagrize barem jos malo
cinim sve oskudne godine da me i ti, draga moja, pronadjes
u godini novoj, zamisljam hod zene, a mislim o tebi..