Dopusti mi

Dopusti meni i mojim ocima da vode kroz ovo vreme,
u suncevoj svetlosti pod njihovoj streji ima podosta
mesta i za nas dvoje, moje te oci ljube, ko sto sunce
ume nesebicno da ti udeli moje znake radosti a ti
neumorno trazis znakove.
Jos vrlo malo vremena nam posustaje, moja si, znam,
i prolece ce doci i poneti sa sobom kriske topline,
kao sto ti ja sada ljubim srce i dusu.
Jer ipak si ti moje srce, sto prokucava konstantno.
Pomalo ume da zastane kroz one iste rubove usana, secam se,
da si blagim uzdahom svojih misli precutala zelju zamnom.
Mekocom sna ti se piblizavam iznova pokusavam da rasaznam
kuda li si se denula tako obucena u plavetnilo nebeskog svoda
ptice su umele bolje da odgovore od tvojih misli, iznova
pokusavam da otkrijem tvoje sumnje u oku tvojih prelepih mora,
ne dokucujem nista, samo puste plaze ostale su, posle cunamija
sto pregazi sve one ruze sto sam potajno sadio, a tvoje reci
zalivale taj roj sto preplavi sve ono sto je nekad bilo nase.
Zagospodarimo nasoj neznosti sto nas vode u nase snove,
i svaki trenutak nas spojio u bujicu naseg zagrljaja,
a nezne cutnje vezimo u nase bokove i u velikoj belini oblaka
rasklonimo konce sumnje, uzivajmo u carobnom treptaju nasim.
Kako se samo postepeno slivas po meni, jos osecam tu noc dok
smo uranjali oboje u vrele strasti, kako me gracioznoscu svojom
castis i slazes svojim vec pomalo tvrdim bradavicama,
i kad zedj nasih prstiju prodje pored svojih stanica,
ostaje nepresusna, stavi sebe na mene, a ja cu sebe u tebe i
neka potece vrela strast i ove noci, napojimo se nase ljubavi.
Moj svet se proteze pucinom tvoje zenstvenosti,
i strast vatrenog uzdaha u zanosu tvoje zadnjice poput uzavrelog
nebeskog svoda zreloscu nara otpusta mirisne ukuse,
u ovom jutro naseg trenutka sokovima svojim nudis i slutimo
krajolike vlaznog saputanja kroz talase poljubaca.