Pevajmo o nama

A na obronke tvoga dva brezuljka,
malo cvrsca i otmena, spustam svoje
uzdahe blize tvom mestu da se i moje
srce pod zatisjem svetog mesta, razmami.
Uzimam svoj osmeh i ostavljam ti po licu
da zauvek poklanja ti moj glas u svetlosti
tvojih rumenih obraza.
Nek se otkucaji razliju po silnom cvecu
sto onako prosipas u snovima i pevas ritmom
mojih dodira, mirisi iz ociju vape, a boje
pocivaju u glasu daha.
I sve to prelepo tvoje cvece okreces prema
mom zagrljaju, pa uz pomoc beskonacnog
sanjanja duboko zalazis u mene, princezo
moja mala.
Iako odnedavno setam tvojim secanjima tvojih
bradavica, davno sam zasao u taj krug tvoje
uzavrele ljubavi.
Tvoje oci, jato ptica se razmililo po ramenima
tvojim, i glasovi tvoji sa nezno-opasnog stomaka
klize po samim rubovima mesecine, tako bistra
divota tvojih leptirova, a zubor tek punog meseca
sputava tvoje misli u samom govoru.
Al ipak ostajem predan cistoci nasim uzdasima,
u raskosnom njihanju bokova nalazim tvoje snove,
i previse savijen u neznom narucju tvoje duse
razlio sam se ko bujica u tvom krvotoku strasti.
Cak ni ljubav nas vise ne ceka, vec hodamo uporedo
s njom snazno i bez straha ostvarimo istinom sve
sto sanjamo, ona je svetlost u mojoj dusi, zalijmo
prepone i u navali najsladjih kapi takvih, pevamo o
nasoj ljubavi.
Podjimo niz krosnju zagrljaja i ispod stabla sto
vetrovi teraju, pa niz korenje daha zaronimo u
duboke uzdahe, i od ove noci sanjaj me snaznije
u slasne poljupce se zasladi, pretocimo nase vrele
dodire i iskreno zakoracimo u preglednost iskrenih
ociju.