Velicanstveni grad u tvojoj dusi

Tako snazne i u istom casu nezne duse,
zaticem te kako stojis ispod svojih
oblaka plavih, vidim da noc je krenula
svojim stopama mracnim, ispod te svetiljke
tvoje, stajala si poput dijamanta izlivena
i zacaran pogledom tvoje duse, kroz tvoje
oci videh tvoj svet isprepleten sazvezdjem,
morske talase sto zapljuskuju tvoje gradove
zacuh se i srce sto ti kuca, svetli ko sam
svetionik usred tvoje, velicanstvene duse.
Cak je i ta svetiljka zanemela pod odsjajem
tvoje duse, samo pamti sjaj oka tvoga, te usne
boje ruze, crvene obraze poput devojcice, koja
ceka svoje trenutke.
Dok se osecalo u vazduhu pocetak proleca i
miris trave koja se njise i prekriva tvoje
mirise, koje mene mame i samom telu podari
vece i pod vedrinom neba lagano rastapaju
melodije nase duse.

Veceras ispijmo pehar naseg casa, a same nase
otkucaje, priblizimo nebu da i same zvezde
cuju roj otkucajeg naseg srca, zatim belim
nitima oblaka svezimo nase zagrljaje u stisak
ruke.
Postavim prvo tebe kraj sebe i prepun sto nasih
zacina, nasa sreca nikuda nece uteci, zalijmo
paznju sa bojama crvenila tvoga karmina, dodirnimo
se poput kapljice kada skliznu u tvojim snovima
i napojimo nektare nasih pucina.
Pre samog predvecerja lice cu ti samo srebrnom
strunom mesecevog puta ukrasiti tvoj vrat, da se
i sam mesec ogleda u tvom velikom svetu, gde moja
dusa velikim stopama lagano koraca.
Dok poljupcima ukrasavam tvoje lice, ko sami
biseri se nadovezu i pod sjajem tvoga oka, ja se
razbudim i podelim jos malih bisera rasutih po
tebi, lagano klizi moja ruka preko tvoga struka
i pravim talase po tvome moru uskladjujem ritam,
da se tvoja dusa namiri mojih dodira.

Dok budemo se setali tu kraj reke nase ceznje
blagim drhtajem primaknucu sve svoje nezne misli
i da se prihvatimo u zelju nasu, koja odvec krenula
svojom stazom i susrela se s strascu i na proplanke
tvojih obraza, sreca se osmehuje ka odredistu.
Neznim cu zanosom otkloniti kosu sa tvoga lica
svezati roj svitaca sto neprekidno svetle, da i
sama kosa bude poput onih svetiljki u tvome velikom
gradu, u tvojoj dusi.
Pod talasima nase reke blagim dodirima priblize i
saperu sve sumnje tvoje, pomalo dodajuci zacine nase
s prvim krojem, udenucu samo ime svoje.
A zatim cemo zavrsiti stapanjem nasim prelivenim
emocijama, vodicemo ljubav u tvome zagrljaju, gde
ces se poput zene osecati ko devojcica i pod nasim
stopama izrasce plodovi nasih prelivenih strasti.
Pod cutnjom i mirisom proleca one pricaju i plamte
pod vecnom vatrom, tvoje velike i snazne a i u istom
casu nezne duse.