Voleo bi da usne tvoje spuste se na moje rubove tela
laganim tokovima svojih talasa ispune moju dusu i bice.
Svojim ocima nedas mi mira, konstantno ulazis u moje
vrtove i krades moje prelepo bice.
Iako lezis preko mojih grudi, osecas se na buket cveca
i svo svoje cvece sto potajno gajis od tudjih dodira,
tesko je to breme sto raste u tebi al i otmen poput
same tebe.
Nikakve usne nisu zarile kao nase i u nasim osmesima
rasla je ceznja istocena iz boca nasih nektara, i dalje
si skrivena u senci leptirovih krila.
Taj put u snovima delovao je rasutim zvezdanim repovima
koje lutaju svemirskim prostranstvima, svaka svetlosna
godina cinila se kao tvoji dlanovi koji se razlivaju
poput onih usana sto si umela u snovima da prelijes
duginim bojama po nasoj svilenoj postelji.
Crvenim vinom si jedrila poput tihog mora sto su znale
zapljuskati nase puste zelje i kroz pene nasih sudara
usana, zacuo se cvrkut osmeha, pozuda se pocastila
medju nas dvoje.
Na rukama ti voda daje cini za uzitke nove, samo cutnja
razgalamila se pod podijumom nasim i zato te cesto pod
misli docekujem i pod jezerom bistrih nada, zapitkujem
u tisini.
U mom snu, roje se ljubavni svici i nad obalom nase maste
gledam te kako niz moje telo rasipas nesebicne dodire.
Zavidim celoj toj raskosi pored nas, svoj toj travi sto
nas prima i po celosti nas nosi.
Promatram te oblake tvoje sto sa svojim kapljicama znoja
donosis i izmedju jave i sna, ostajem dotucen iskrenom
lepotom ljubavi.
Polako me u svoje kandze uzmi i sve moje brazde urezi u
misli svoje, ponesi me daleko jos dalje od misli svojih
i ponesi me dalje u zivot svoj, a izmedju toga ucrtaj
sazvezdje mog postojanja u krvotoke svoje.
Jer od onog trena kada budem tvoja sena, bicu mali znak
u tvome zivotu i iz pupoljka cveta, pruzicu ti svu neznost
sveta.
Znam, u dodiru kometa i nasih susreta usana, krije se tajna
koju ti osecas u sebi jer zagrljaj istinske lepote nije u
dodiru vremena, ni u letu ptica niti u dubini mora,
ono se cuva tamo gde se ne sakuplja noc i dan, gde nema
svedoka, ono se nalazi u zadnjom kutku srca i na izvoru
tvoje duse, ostaje medju nama samima.
laganim tokovima svojih talasa ispune moju dusu i bice.
Svojim ocima nedas mi mira, konstantno ulazis u moje
vrtove i krades moje prelepo bice.
Iako lezis preko mojih grudi, osecas se na buket cveca
i svo svoje cvece sto potajno gajis od tudjih dodira,
tesko je to breme sto raste u tebi al i otmen poput
same tebe.
Nikakve usne nisu zarile kao nase i u nasim osmesima
rasla je ceznja istocena iz boca nasih nektara, i dalje
si skrivena u senci leptirovih krila.
Taj put u snovima delovao je rasutim zvezdanim repovima
koje lutaju svemirskim prostranstvima, svaka svetlosna
godina cinila se kao tvoji dlanovi koji se razlivaju
poput onih usana sto si umela u snovima da prelijes
duginim bojama po nasoj svilenoj postelji.
Crvenim vinom si jedrila poput tihog mora sto su znale
zapljuskati nase puste zelje i kroz pene nasih sudara
usana, zacuo se cvrkut osmeha, pozuda se pocastila
medju nas dvoje.
Na rukama ti voda daje cini za uzitke nove, samo cutnja
razgalamila se pod podijumom nasim i zato te cesto pod
misli docekujem i pod jezerom bistrih nada, zapitkujem
u tisini.
U mom snu, roje se ljubavni svici i nad obalom nase maste
gledam te kako niz moje telo rasipas nesebicne dodire.
Zavidim celoj toj raskosi pored nas, svoj toj travi sto
nas prima i po celosti nas nosi.
Promatram te oblake tvoje sto sa svojim kapljicama znoja
donosis i izmedju jave i sna, ostajem dotucen iskrenom
lepotom ljubavi.
Polako me u svoje kandze uzmi i sve moje brazde urezi u
misli svoje, ponesi me daleko jos dalje od misli svojih
i ponesi me dalje u zivot svoj, a izmedju toga ucrtaj
sazvezdje mog postojanja u krvotoke svoje.
Jer od onog trena kada budem tvoja sena, bicu mali znak
u tvome zivotu i iz pupoljka cveta, pruzicu ti svu neznost
sveta.
Znam, u dodiru kometa i nasih susreta usana, krije se tajna
koju ti osecas u sebi jer zagrljaj istinske lepote nije u
dodiru vremena, ni u letu ptica niti u dubini mora,
ono se cuva tamo gde se ne sakuplja noc i dan, gde nema
svedoka, ono se nalazi u zadnjom kutku srca i na izvoru
tvoje duse, ostaje medju nama samima.
Нема коментара:
Постави коментар