Mila zeno

Mila zeno, ovog jutra se tvoje oci preslikavaju
na mesecini u beskrajnoj liniji nebeske duse
i jarke svetlosti tvojih neznih usana, cutis
probudjena i svetlis srebrnom svetloscu meseca,
dok u mojim ocima sa neba silazis i udisem tvoje
telo sa rajskih visina.
Videh u tvojim ocima sneznu pticu u dalekoj tisini
pozlacenoj u dobrim ritama tvoga srca, tisina se
nakupila u rastu tvojih cvetnih latica i mase svojim
mirisima dobrote, lebdis po celom cvecu, pridodajes
tisinu i blagostanje svojim nezno-iskrenim zagrljajima.
Neznim obrisom svojih bradavica, osluskujes me dok one
same postepeno narastaju a sve sto ne mozes docarati
svojim vlaznim poljupcima, sa mirisom snova slazes
beskrajne ceznje iskrenosti.
Pokazujes mi u masti kako da zaplovimo secanjima nasih
zelja, a ti si me obukla u boji meseceve lepote i bio
sam setnijih ocekivanja i povrh tebe usao sam u zacarani
krug, u potpunosti okusio neznu zenstvenost tvoju, poput
tebe u klasju prvog naseg poljupca.
Otkad su obe nase reke ukrstile svoje tokove strasti,
nasa tela su obnovljena i u zagrljaju ostale, a tople
okusa boje napojila milovanja kroz nase prste i talasima
zudnje zalivamo vatreno nezne prepone i u bujici nasih
kapi, takvih lepota i suncu se radujemo.
A pozuda sto se prostire izmedju naseg poljupca
oplemenjeno isklijava nektarima nasih zivota
i u praskozorju osluskuje ovo sretno i ceznjivo vreme
klizi kroz nas mir i temperamentno uzdize nas u visine.
Nase ljubavi pronalazimo u zlatnicima suncokreta,
tako jako zeljni zalazimo u unutrasnjost nase duse,
a izjutra kada magla porosi nase snene postelje,
tek tada uvidjamo kako je uzivati u dahu nasih usana.
Iako su nas svi napustali kroz korake naseg zivota,
i bili smo niciji, sami smo umeli da uzarimo jesenjske
notne livade, u senci nasih tela, i pod tvoju zenstvenost
zalutao, ovog studenskog jutra, ljubljena, pretocimo guste
nase snove i zaplesimo pod udarima suncevih svetlosti.
U prstenu mesecevih reka nista vise ne trebamo,
sve je jednako u nama, ljuljamo se opijeni, a tvoj glas sto
kroz lomljenje leda nadolazi neka dodje malo kasnije, samo
malo, da udahnem za tvojom raskosnom lepotom tek probudjenog
tela tvog.
Jedna za drugom ostaju poput dragulja rasutim po tebi
kao sto uspomena u krilima belih labudova krije tajnu,
u svemu smo se nasli, u svim osecajima, draga moja,
medju tvojim nezno-salivenim bokovima, u zagrljaju toplih tela.
Jos smo zaklonjeni studenim vremenom i suvim usnama,
u zaledjenom mirisnom i uspavanoj ravnici, protezemo se u
svezini odlazecih zimskih zora, i predvecerje koja ce tek
veceras preliti tamno modrim plavetnilom.