Ples strasti

Nikad do sada nisam osetio tvoje nezno sustanje
i dok mesecina uzdise za nama, snivam u vrtovima
tvojih usana, bez znanja sto sumske vile u tebi
dozivaju, svojim rukama prekrivaju tragove prelepog
dana u nezne veceri.
Krenuo sam plesati pred vatrenim plamenom strasti,
tvoje telo me opija i lagano uranja u moje prste i
radujem se zagrljajima tvojih uzdaha,
da tek tvrdim bradavicama prepustam svu zedj za tobom.
A tek tvoja kosa, mekocom mirisnih procvetalosti hoda
duz mojih ledja i nastanjuje te nemirne i vec opojne
usne, drhtis pod strascu vatrene ruze i dok razlivam
svoje prste dok bridi tvoja zenstvenost, lezis smirena
u viru mojih nezno-toplih cvetova.
Uvijas se medju vlazne uzdahe moga bica i laganim sapatom
svojih parkova s usana dolecu mirisne note usnulog proleca,
zalivam te zvezdama padalicama i pod senkom ociju rasklanjam
svaku tvoju kapljicu kao modre kapi nebeske svetlosti i
poklanjam uzarene talase u tvoje zanosna milovanja.
Nebeski oblaci gledaju nas, istinom smo prosli svaku nasu
sumnju, i jos vise se osecamo na pozudne cvetove u srcu oluje,
nebo je raspevano ovoga dana, posmatra nas kako plovimo njegovom
visinom i sve nase jarke zelje prepustamo nasim letovima u dubini
obmotanim zagrljajima nasim.
I krenuli smo u magicni dodir sa mesecinom, samo znani koreni
pokrecu lavinu elektricnog zagrljaja, celim bicem raspolazemo
beskrajnom horizontu nasih tela, a cela nasa zelja su spirana
pod talasima nadanja za nama i iznova se vraca kroz plesove u
neznom saputanju.
Nezno upijam plamen sa tvoga cela, i biserne noci u meni budis
svitanje kroz tvoje iskrene oci, sazrevam u podivljalim
poljupcima tvojih mednih pora, ljuljam se i zapocinjem ples
u njenom vecnom saputanju ispod tvoga jezika, gde se susrecemo
iznova kroz ove neprespavane noci.
Koracima zemaljskim ulazim vatreno ceznjivo u tvoje srce,
u srce tvoga odradista gde tvoji vrtovi su vec presusili, dok
krv tvoja zadrhti pod mojim dlanovima, a tvoja svilena i mirisom
zenstvenosti tvoje odaje zlatne strune suncevog sjaja i osvetlis
moje lice, i najsjajnije dela tvojih vrtova podaris mi crvenilo
tvojih rumenih obraza.
Veliki su tvoji zagrljaji, veste su tvoji prsti, crvenilo sa tvojih
grudi na uscu tvojih iskrenih osmeha, da moja muskost nanize ceo
svemir uporedo s tobom, uzivam u silini pozuda nasim u tvom trenutku
slatko smelih ognjista.
Tvoje se mekano telo pod zavesom tisine provuklo u nasu satensku postelju
i toplim znakom vecnog osmeha, izaziva nestrpljivost mojih neznih dlanova.
Ne osecam vise postojanje prisutne samoce, pa i bola, i nemam slova
da bih opisao za ovaj dar sa neba, jer u tvojim ocima vidim sve,
jedino cutim i kroz maglu tvojih obala, pokoravam uzburkane uzdahe
sa kojima lagano rastopljeno prodires u moju svest, tu gde dusa prenociva.
Ne trebam ti dati moc proricanja, na meni sve tvoje obline iscrtavaju
upute da hladnoca mi ne moze dotaknuti svojim nevidljivim rukama,
poput one samoce sto vreba na svakom koraku mojih slova i medju svom
onom tisinom posle nasih vlaznih poljubaca, i izjutra izlivena sazrevas
u prvom otvaranju prelepih ruza u tvojim rajskim vrtovima, draga moja.