Tvoj glas

Volim tvoj glas koji prozima,
onako kroz misli raskoraca po
mojim krosnjama, uberi sve
plodove medju rajskih vrtova.
Poneka rec ostane na tvojim
usnama, sapuces mi s poljupcima
onako izjutra sedis i mirno
gledas kako te ljubim ja.
Ovog jutra pozeleo bi da te
vidim barem u mislima, da ti
sapnem jos po koju rec dobrote.
A dok se umivas kroz ogledalo
tvoga bica, samo cu da svratim
da uznemirim tu obalu, tu gde se
tvoja dusa kupa.
Pa izjutra, pomalo, pomalo naglasavam
svoje kapljice a tvoje umivanje.
Skliznucu preko tvojih ledja,
nakvasicu svaku poru, svaki deo
tvoga tela i okupacu svojom ljubavlju.
A jedino, ne zaboravi ovo jutro,
kao ni sledece sto ce doci, a znaj
docice tamo gde ugaslim tokovima
pruzam zar, iskru, supernovu a
ujedno i ljubav novu.
Polako, sasvim lagano ispustiti
nezne obrise po tebi, saputacu tvojim
mislima da nisam daleko, jer uvek cu
ja biti tu, bez obzira sto te moja ruka
ne miluje, znaj moja ljubav i dusa su
uvek tu, bez obzira jedino moje.