Tuzno vreme pod lancima usamljenosti

Tugujem ti ove noci jer ne mogu bez tvojih koraka poci,
s prvim galopom uzurbanih svojih koraka trazim mir na
mojoj strazi, nadam se boljoj sutrasnjici, nadam se svemu
ali opet cu moliti sebe da krenem dalje i u nadi da ispijem
ovu casu vina, potrazim lik u ovoj boci, barem na kratko
da otklonim tugu jer vec sutra cu utoniti na duze staze.
Gutljaj samoce navlazilo je moje bice, zakacilo lance na
moje breme i ne pusta vise, izgubih kljuceve svoje, i ono
je izgubljeno-vraceno pravim vlasnicima necijeg vremena.

Podaj mi sebe ove noci ja cu ti doci, kroz usnule snove
podari mi poljupce nove.
Nemoj oklevati da budes kraj mene, barem u snovima pridji
blize, jer u snovima tvojim obasucu poljupcima svojim,
pruzicu nezno-emotivne krake svog ljubavnog toka.
Ako mislis da ne mislim na te, nemoj zboriti kroz snove,
izaberi put do mene, ako pomislis jos jednom, mozda cu ti
doci u tvoje snove kao smaragdne ove noci.
Rasanilo se jutro, raspevao se cvrcak eno zanoveta na lokvanju
gde zaba luta, eto i komarac se probudio mali, pa samo zabada
svoj nos tamo gde mu nije mesto, ali lepo je kada zadje u to
tvoje prelepo mesto.
Ta tvrdjava iako mala kraj tvoje duse vec je odavno zaspala,
a ti, ti se probudila medju mojim dodirima, sa prvom strascu
oblizila si ceznju sa dna case i opet podaj mi sebe, najmilije
moje.
Nemoj oklevati, pruzi se.
Ispruzi se u tom krevetu sto spavas i sanjas moje dodire,
kako optrcavaju tvoje telo u nadi da te razbudi jos vise,
sa prvim doruckom mojih zrnevlja, nemoj oklevati, podari se.
I ostade soba prazna, prepuna iluzija u iscekivanju o tebi
okrenem se zidu i opsujem u tim vrazijim snovima,
pomislim kuda sada ides, kuda sada pomno pratis.
Te tvoje korake dok pomislim, da li mislis na mene ili je
ovo samo jutarnji san.
Pred ogledalom tvoje duse, kako nekako puse kroz vetrove silne
opet se nadamo, jednom recju, nasoj zajednickoj sreci.