Mesecevo hodanje preko nagog tela

A mogu li ja da ofarbam puteve duse tvoje,
u sve one dugine boje sto prelistavaju tvoje poglede,
sasvim nezno priljubim usne na tvoje prozore od duse.
Bas u tom otkucaju srca tvoga,
utkam simfoniju svojih uzdaha da ti remetim svakodnevnicu,
da ona ljubav u tebi rastopi se u tvojim dlanovima
dok me milujes u svaka jutra sto mojom ljubavlju,
okupana se budis...
Taj prvi san jutarnji,
sto ovlaz svojim telom orosis moje dodire.
Jos uvek pamte to jecanje razgranutih tvojih ruku,
mirisnih pogleda dok se jos ne naspavano sunce,
rasulo iznad tvoga tela.
A taj moj dah ponovno ce se dici tvojim imenom,
vremena jer tiho poput jutarnje rose,
sto razlije se na krosnje velikog oraha pored kuce.
I iz kojeg ce taj isti moj dah, natapati i zauzimati tvoj pejzaz
bezbrojnih zagrljaja sto secu po meni,
tom muzikom svih boja,
odneces sa sobom moje zelje,
a voleo bi da te utapam u nase nebo i oslikam,
svim tim bojama nase muzike sto u sudaru naseg tela,
odzvanjaju svi oni nemirni kristali naseg znoja.
Na malim uvalama,
gde oseka i plime posustaju na mojim usnama.
Lepo je upaliti male svice u tvojim ocima,
onu strast prevuci preko nagog tela,
prelepo je plesati prstima kroz svu travu tvojih pora
i u samoj vatri tih cekanja, sjediniti nase uzdahe,
raspleteti nevidljovost i tvoje telo uranja u plamtece paperje,
dok snagom krilima svojim, izranjas okupana i iznova rodjenom,
zaljubljene zene.
Nemoj posustajati i horizotnom svojih ledja u pitka milovanja i
svim tim plamenim udasima,
rasplamsaj to sto u tvojim bedrima jeci,
pod iskricama rubova usana,
da umesto silnog cekanja,
u sebi dozivis mene,
a ljubav tananu kroz mesecevo hodanje,
osecas snagu moje ljubavi za tobom.