Gladne zelje, divljih vetrova

Mozda cu katkad proci tim ulicama kuda smo nekako gazili
kroz zivot.
Mozda cu jos otpratiti tvoje neme korake do tvoga stana,
praticu to nevreme sto se priblizava,
cekacu da me odvede od tvojih susreta, bolece,
ali cuvacu snagu kad te ugledam.
Kako se pod crvenim mesecom ogleda tvoj osmeh,
tako crven a udaljen od mojih uzdaha.

Kako opisati taj dogadjaj sto sledi,
ko tvoj osmeh sto se radja pri samim pogledima tvojih ociju,
kako se gladno setaju po mome licu,
vazno je umeti otvoriti srce i dusu,
jer sunce zajedno peva u njihovom jatu,
nasih probudjenih ptica.
Sedeti u krosnji vlastitih poljubaca,
nekako smireno i bisernim tvojim ocima
kako si samo zamirisala predele naseg cekanja,
miris tvoje koze.
Pod hladom tvojih zednih usana,
stalno pristizes uzdasima hiljadama tvojih cekanja i ceznji,
znatno se okrenes ko balerina nasih krosnji
i u tom zalasku meseca u tvojim ocima,
pod krhkim prstima iskrice pucaju
i presvlace se u dugine boje tvojih poljubaca.
Ljubavnim svetlom sto raspara nase nebo i onaj govor ptica sto
neprimetno skuplja, te pore na tebi.
Ali cesto u predvecerskim satima klize niz tvoje telo,
te kapljice od tusa,
gladno je za dodirom topljene ljubavi u tebi,
struji kroz oseke i plime tvojih slatkih osmeha,
stidljivosti.
Pre nego sto si koracala od nekuda,
zakoracio sam prstima po tebi i s uzivanjem se
zasladio tvojim mirisima, zbrajati te setne ceznje,
tako mirno prileci kod svakog dodira, poput sna,
razviti jedra lagano uzivati u horizontu sa tvojom dusom.
Dok se dusa tvoja prosetala s mojim poljupcem
preko tvoga prelepog tela, u daljini se skrilo,
ali punim u svojim dlanovima tu mesecevu sonatu
tvojih gladnih zelja, a izdaleka sustavog lisca sustizes,
kroz svilenu kosu..
Otpleses ples na krajicak nebeskog puta, tu,
gde se smenjuju nasi uzdasi..
Tu se jos pronadjemo medju hiljade i hiljade vetrova,
nasih pogleda.
Kad zapocnes cutljivim recima,
znam utapkala bi me u svoje nebo i sve one zvezde padalice
koje za tobom svetle.
Sakupio bih ih u mrezu slatkih dodira,
a ti poda mnom razgoliceno cedis ovu strastvenu noc
u prelepa svitanja, odnesi te umorne kise do nasih usana,
utapkaj svojim cutljivim recima,
raspusti svoju divlju kosu..
U samoj vatri prstiju i horizontom tvojih ledja,
prostire se ljuljanje nasih dveju dusa.
A dah je neumorna tastina divljih vetrova,
samo ukrocena izmedju sna i jave
tu gde se razvuces svojim nagim telom,
preko neumorne plaze svilenih carsava,
ima potrebu za slatkim nutrinama svojih ukusnih kapljica
koje oslikavaju iskrenu dusu, pod pampurom mirisljavog vina.