среда, 31. август 2016.

Prvi gutljaj nasih jutarnjih misli

Osecas kako pored mojih pora prodjes,
i razvuces ovu prelepu tananu noc preko nas,
laganim stopama zvezdanih carsava prekrijes
nasa tela, a nas dvoje u vatrena tornada
razliju nad poljem, bozanske vatrene stihije.
Ziv sam, iako jos ne disem, jer ovi vreli dodiri
ne odlaze u zaborav, ta nasa postelja je natopljena
ljubavnim opojnim svemirom, ta nasa dusa je skrojila
po nasoj meri, iako i dalje nemi gorimo, jos nasi
poljupci sjaje najsjajnijom cesticom nasih svrsetaka.
Nasom posteljom, zagazila si bosim stopalima,
gorimo od nemih urlika u nama, jos se poljupci sjaje
pod nasim stiskom dlanova, ne zele nikuda otici,
jedino kroz krvotoke nase sto strujimo jedno ka
drugom, i kroz talase silama meseceve duge se prepustamo,
ne zele da odu od nasih ludackih dodira.
Zato slobodno u ritmu naseg srca, prostruji pogledom,
i ne trazi me po udarima vlastitih usana
razne ptice su sletele u nase gajeve, svo ono trnje vise
nema, ostaju samo krvavi tragovi nasih kretnji,
istih onih neznim udarom, telom od telo, osecaj curi,
niz ove nase meseceve sonate.
Nema one slepe magle sto se poditinjila medju nasim
obrazima i ne gusi vise taj ceznjivi san, sto pod slavinom
tece rumeni nasi vlazni uzdasi.
Ona opora nas je sustigla i obukla nas sa tugom u tvoje
zagrljaje nece uci, znam, tesko je pronaci onu blagu tisinu
pod tvojim jezikom.
Prva sonata u ocima jutarnjih zalogaja, veruj svojim telom,
duboko zaroni kroz ovo bozanstveno jutro i sa naseg
uzarenog tela, sakupi svo zrnevlje nase ljubavi,
ispij nase gutljaje uz dodire nase stidljivosti.
Nemoj biti skrta medju svojim glasom dok budes saptala
niz padine naseg zivota, iako se jos nismo sreli u nasim
vlastitim zivotima, pronadjimo se ispod krosnji nebeskih
kretnji, cekacu te u svilenoj paucini svojih uzitaka.
Rasiri me pod sobom, usne cu ti napuniti najsjajnijim
suncevim prugama, obasucu srebrne note preko tvojih bradavica,
s slascu, te crvene tacke na tvom telu, ispijacu uz prva
vecna jutra, nase jake ljubavi.
Ne plasi se, moja jedina duso, jer na tvojim nitima i posle
ovih nasih dodira u mislima ostajemo zagrljeni,
tu, kraj tvojih obala sto se tvoja dusa sunca pod modrim
talasima ka sutrasnjici, gde se izliva nasa nada.

уторак, 30. август 2016.

Maleno devojce

Drzim te u svojim dlanovima,
imao sam svaku misao o tebi
izlivenu u najbistrije kapi 

tvoje svilene kose, ume da sjaji.
Imao sam poljupce svoje rasute niz
padinu tvoga jastuka, taj dodir u tebi,
prozima svaku poru moga tela.
Tvoje meko telo osecam, iako si mi jos daleko
i ispod neba tvoje iskrene oci setaju,
a za stalne setnje preko tvoje zenstvenosti,
imam, volim da ih pruzim pod mesecevu dugu
u vecnom trajanju nasih poljubaca te imam.
Znam da se jasno secanje za tobom prostire
i onu vlaznu postelju nasu u prljave noci rastvara.
Poredjao sam ceznju uzajamno uz tebe, da osetis kako
ceznjivo ti nedostajem, i zajedno ocekujemo prve smotre
starih vetrova, jer me ljubavnom notom dozivas,
rastrcala si svoje stope i zagrljeno cekas ispod sunceve
svetlosti.
Volim taj osmeh tvoj, dok jos suptilno ugrizom svojim
osecas ukus palacinke pod jezikom svojim, cuvas svaku
tananu nit moga glasa i zanosno ka sebi me cuvas,
gde me imas u svakom kutku tvojih misli.
Znas da te trebam, jer tvoje jake nemire prekrijem
bojom sapata, iako slutis da sam blize, ti se priblizis
jos malo i carstvom moje jake ljubavi, utones u zelene
dubine mojih pogleda.
Zubor nasih pogleda naslucuje na uzurbane kretnje nasih
dodira, i zudnjom prekrivam ti obraze, tako mekano musave
od pavlake, prstima sustizem svaku tu misao sto rastrcano
strce pod uvojkom tvoje kose.
Dok sa pucine tvoje puti razvlacim milovanja u beskrajne
noci.
Imao sam te u tim varnicama nasih prvih susreta, i u
utocistu tvojih talasa, svugde sam se nastanio,
a ti se pronadjes u svakom zrnevlju nasih dodira usana,
Bozanstvena je ta boja ljubavna, imam jos tih boja i jos vise,
osecaj je lep, kada ljubavnim strunama svezem smotuljak
trenutka, znas da me ima, imas to bogastvo duhovno u kojem
se stapamo, a ujedno pripadamo.
Ljubav se razlila u svaki kutak naseg postojanja, zato
te ljubim jos jace, onako nezno ka dusi i poljupcima u tebi
zauvek ostavljam uz nezne prilive svojih uzdaha.
S tobom po plavetnilu tvojih obala, sakupljao sam svaku
mrezu sto je dusa tvoja se borila, nekako me navodila da
je probudim u tom jakom snu, iza zvezdanog beskraja,
kroz svaku paznju sto zamotah, taj trenutak pored tvoje
prisutnosti.

недеља, 28. август 2016.

Stranac

Kad kao neki stranci susrecemo se nad postelji,
nikada jos nismo ni zapoceli, vec uvek krenemo
ka njoj, zalijemo starim suzama nasa tela i svaki
dodir okrenemo od sebe.
Tada krece sva ona cutnja sto nas je zatrpala
vremenom, odmara u mirisnim zagrljajima, ta cutnja,
sto nas proganja od starih secanja, koja nas poljulja
ka onim vrtovima nadanja.
Od nas niti trazis, a kamoli dajes, i nema vremena
za teskoce, samo naviru losa secanja, i kad se izgubimo
u lavirintu godisnjih doba, jedino sebi odgovaramo,
dal postojimo u nasim odgovorima.

Nekim cudom, ta cutnja nasim starim stazama ispreplece
nekad priznaje udaljenost te nase ljubavi, s nama je
uvek prisnija, poput ptica sto krase nebesko plavetnilo,
na vrhove nasih prstiju, slete i otpevaju staru nasu cutnju.
Podsetimo se kako nas je slast vodila, krisom je umela da
nas posecuje po starim ognjistima, moralo je, jer nasim
ukusom zajeci i pod nasim mesecom, ostavlja srebrne tragove.
I sad u ovoj noci, kad se otvore nasa secanja po osmehu,
ta nasa cutnja, nas zavede, sasvim tiho posmatra uzdasima,
iz nas crpi drhtaje i sasvim tiho ostavlja, pripremljene
tihe dodire.

Ispreplice nas usnama, iako nas ljubi i mi se u njoj
pronalazimo, nikada nismo priznali udaljenost,
s nama je uvek prisutna, poput nebeskog plavetnila,
na one prste stignu nas secanja starih znanaca.
Ljubi nas ta cutnja, beskrajno predje stepenice nasih
osecanja, onako divlje odigra poslednji valcer u nasim ocima,
ali nas uvek za sebe, misteriozno i spokojno ispoveda.
Prelepo je to nase vreme bilo i laganim dodirima boja
i kad uzdisemo, oseca se onaj vapaj tisine za nama,
klanja se nasem poricanju, prede kroz cutnju nasu i nema
granice radosti u nasim milovanjima.

Zatalasa se to nase strujanje pozudom, s naglaskom te nase
ljubavi odvija se smirenom brzinom, nepomicna je ta bujica
naseg zivota, dogodi se tiho i nekad se u otkucajima nasim
zavrsi, kraj naseg stidljivog zivota.
Verujem, voli nas ta nasa cutnja, raduje se ljubavi
nekadasnjoj, zbog nas i postoji, jednostavno, svakom
trenutku nas iskreno uzima pod svoje cari a nase lice,
ono se iznova smeje izrazima, zaljubljenog srca.
Ti nikada ne odustajes, nit strahujes, nema umora i ukus
tvoje lepote, grlim s poljupcima i sva nasa nadanja, nasu
sumnju, to seme cutnje u srcu ljubavnika, sapatom prisvaja.

петак, 26. август 2016.

Tvrdoglava zena

Koracima sam naglasavo senci svojoj
da se ne vrzma medju mojim stopama,
nego vec da uporedo samnom odgleda
bozanstvene zagrljaje sunca.
Nikako nismo mogli da uspostavimo
otkucaje nasih trenutaka,
vec smo naglasili nase prisustvo
opojnim mirisom strasti.
Zastali smo pored ulaza tvojih
koraka, zastala je i senka moja,
jer se priljubila uz tvoju kosu,
kako spusteno stoji pored tvojih
ravnica.
Pitala si me. Zasto se smejes?
Kako da izlijem svoje misli na
tvoje skute, da one same optrce
svaku nit tvoje koze.
Da se uspenju medju tvoje planine
i u naletu tvojih vlaznih usana,
onako da viore na promaji tvojih
neznih uzdaha.
Nestrpljivo sam progledao u tvoje
nezne poglede, sasvim tiho sa usana
mojih, svaku obalu iz tvojih ociju
sam upijao medju rasute misli moje.
Imas taj pogled, stidljivog odsjaja,
tvrdoglave zene, a opet, umela si
da moje zagrljaje rasklonis u svoje
predvorje, raspustis svaki dodir
osmeha i zablista taj trenutak,
kada te uslikam.
Imas tu melodiju u sebi, sto vrhovima
svojih dodira, otklonis senku moju,
svakodnevno utisnes u moje dlanove
svoje primamljivo prisustvo.
Gledam kako niz svoju padinu razlijes
svoje dodire.
Zavidim tom vetru sto po tvojoj kosi
rasipa nezne ruke,
posmatram te oblake dok sa osmesima
me posecujes, i krivo mi je sto se u
tim trenucima izvijaju i nezno privlace.
Zamisljam kako kraj tvoje brade,
nasukani prsti moji, cutim, jer pod
planinom svi oni bozanstveni leptiri
ukrasavaju tvoj mali bunar zelja,
kraj tvog pupka.
Razgovori medju nama dvoma, rasirio se
sa odjekom nasih zelja, pustio je senke
nasih pogleda, zgusnutom predelu dana,
uhvacena milinom svih proteklih nocenja
i bez reci, uhvaceni u sam vir ceznjivih
stvaranja.
Osecam, da u dodiru nasih vlaznih usana
krije se tajna koju zelimo oboje znati,
jer zagrljaji istinskih dusa, nije u
dubini mora.
Ono se cuva tamo gde mrak ne dolazi ranom
zorom, gde nema svedoka ispod divljih
tresanja.
Pronacicemo puteve ka sreci, kad izadjemo
iz srca i na samom izvoru nase duse,
strunama naseg zivota, jer mi medju nama
postojimo.

уторак, 23. август 2016.

Dunavom plove secanja za tobom

U prvim znacima vetra,
zastao sam, i seo pored tamnog Dunava.
Iako nisam reagovao na te blage talase,
pricinjavalo mi se. Da tvoj lik gledam.
Podignutih pogleda razvila se slika nasih
secanja, onih uzurbanih kretnji iz
hodnika nasih milovanja.
Strasnim hodom gole zene, tebe draga moja,
svim tim strahovima, oblikovao sam setnu
stranu tvoga zivota, bar na trenutak nas.
Proslo je dosta minuta, polako je i sam
vetar poceo da duva sve vise,
svako izrezano secanje na tebe,
prelistavao je na blago neznim talasima.
Jedino je tu mesec, nezno svojim stopama
oblikovao svoju caroliju,
ponekad nije bio prisutan kada je vetar
prelistavao stranice mojih secanja na tebe.
Jedino je tvoja kosa ostavljala taj,
suncev trag tvoje kose, pa pod krilima galebova
rasprsilo u sve oblike vidljivih boja,
a ni tad nisi umela, biti stidljiva.
Docarala si sav pokret rukama, svaki poljubac
usana, udaralo je talasima od moju obalu,
onako tih a osecajan.
U kratkim crtama naleta vetra, mesec je oslikao
tvoju stranu duse.
Belim prahom zvezdane repatice, saroliko je
ocrtavao tvoje zagrljaje, svaki osmeh je pridodao
tvojim emocijama i kroz tihu mutnu vodu Dunava,
otisla si u moje dlanove i pod kapima, tvojih
usana, zastala si na srce moje.
Jos te pamti mesec sto je svojim belim stopama,
ocrtavao tvoje poglede, iako je vetar bio presudnik
u prelistavanju mojih secanja, za tobom.

понедељак, 22. август 2016.

Sapat vecnosti

Iako osmeh krasi tvoje lice
u ocima med se lije,
med sa usana se krije,
dal me jos u mislima pijes
il, uz prve gutljaje jutra,
jos me cekas u mraku
tvojih neznih saputanja.
Samo toliko da prodjem
tihim prstima kroz kosu tvoju,
a ti, tik uz mene.
Iako se nocas zacuju zvezde padalice,
kako opsirnim putem,
zadju kroz tvoje snove.
Pa prvi uzdasi krenu,
pored puteljka tvojih neznih obrisa ruku,
sav taj veo sto se laganim stopama nanize
po silnim ravnicama tvoga stomaka.
Leptiri zadju i do skrivenih mestasca,
zaobidju sve one uvale,
onako, golisavo ne posve nago.
Dopustaju tvom mesecu,
da zacara krug preko tvojih usana.
Iako su uzdasi vec iole odmakli
i nemim pogledom razvijes jedra,
mislis da bi stigla do mojih zagrljaja,
ili bi te jutro razbudilo sa pomislju,
da pomislis na nekoga..
Bar po liku, pa cak i po slovu..
Da uzivas u mislima,
dok ja vodim u snovima sav taj trenutak,
pretocen u vecnost..

субота, 20. август 2016.

Zabranjena Ljubav

Setim te se, onako izjutra..tada su secanja jaca.
Umela si govoriti da nikad nisi zbog mene mogla
popiti svoju kafu..iako se jos setim..tih usana, jos
su nam gladne usne za nama, ostale..
Osetim, ne bas u svakom trenutku..al osetim da i ti
patis, al cutis..Obradujes se svakom mom slovu iako
sam te povredio istinom svojom, srce moje jos uvek se
nada tvojom blizinom...i za tobom.
Ne znam, dal to osecas kad ti kazem one reci jake,
dal osecas da ne slabe zbog ove nase istine jace..
U srcu mi stanuje tvoja dusa cela, obgrljena sa svim
rajskim cvetovima, u svaki san mi zadjes i ne pitas za me..
Ne pitas, samo prodjes i zastanes natenane..

Setim se, onako uvece..tada su secanja bistrija i sveza.
Umela si one urlike da mi usadis u memorije moje sveze,
svaku kapljicu iz tvojih ociju sam skupljao vesto, svaki onaj
vlazni ugriz i dan danas, osecam cesto..
A sad je doslo vreme, da me mucis ovako cesto, ne javljas se
vise..odvikavas se cesto..ali jos nedostaju mi tvoji pogledi
sto u njima jedrim..zajedno sa tobom i sa tvojom dusom.
Koliko god bila Zabranjena Ljubav, cuvacu i drzacu te cesto
u svom narucju gde ti je i mesto..
Javi se ponekad..jer ovaj zivot poduzi je za mene, a ti,
uzmi moju ljubav..jer ume da gusi cesto..shvatices i sama
kakva je ljubav moja, onako iskrena i vecno sama.

Ljubicica mlada

Ljubicice mlade u srce su se svezale
nikad nije znala, da mi je u srce pala.
Svakim danom molim, da mi pupoljak pokloni.
U svakom srcu bol prestaje,
kad se iskreno voli.
Ljubicica mlada u sam dlan mi je stala,
razborito je okrenula svoje mirisljave puti,
voli kad mi cuti, priljubi se onako
nezno, i odgovoris mi, kako mi je ovde mesto.
Ljubicica mlada, umela je da broji cesto
kako uzdise svojim telom, i nikad nije cutala
kad se prepusti cesto.
Znala da je mirisljavo mlado, i nikad nije
htela da mi naudi nesvesno, jer joj se to cinilo
neumesno.
Ljubicica mlada, kroz moje prste srasla je cesto
uvek se nadala, da joj je tu mesto.
Volela je da ljubi, ona zabranjena mesta,
s vlaznim jezikom spustala se nevesto,
iako ja cutim, u skladu tvojih usana,
dodirivala si se vesto.
Eh, moja ljubicice mlada, bili smo mladi i zeljni
nase ljubavi.
Znali smo da nam se u nasa srca dva, dogodi varnica ta,
nismo birali mesta, jer svaka klupa u parku bila nam je
sveto mesto, iako smo bili pomalo ludi,
kupali smo se goli ispod mosta, tu kraj tvoje terase
gde nas je tvoj otac jurio metlom.
Srucili se dani teski na nase zagrljaje nesvesno,
krenuse i godine za nama, da nam struzu nasa lica,
a same bore se oslikase, i shvatismo da smo postali
stranci pored prazne boce vina.
Ti si krenula putem zamisljeno bistra, okrenula si se
i rekla, odlazim jer ne mogu da te volim cesto.
Ljubicice mlade, kroz tvoje poglede sam srastao nezno
u svakom vinu pronasao sam tvoje usne meke,
mislim da mi se pricinjava kada krenes peske.

петак, 19. август 2016.

Nad svilenom posteljom nasa cutnja progovara

Spusticu nezne obrise
svojih prstiju preko tvojih ociju,
dok jos se oseca morska strujanja pri tvojim obalama,
iako si neotkrivena pod talasima,
tu gde tvoja dusa sniva s uzdahom
dobrih manira.
Prigrlicu svako zrnevlje tvojih nesebicnih usana,
sto neprestano uzvikuju,
kroz ceste dodire nasih poljubaca.
Priblizicu se svojim prstima,
vlaznim dodirima,
dok jos laganim strujanjem morske obale
obuhvatis moje nemire,
sto laganim povetarcem,
saroliko ocrtavaju tvoje mirne luke.
Gde tvoja dusa, katkad mene saceka.

Pretoci to u budne snove svoje,
da ti dam svoju dusu i svako
zrnevlje svojih obala.
Al, cekam vreme da mi spustis
te usne cemerne i svaku
boju tvojih dodira preslikas
u moje uzdahe,
koji plove tvojim telom zene.

Verujem da ima vremena za nas.

Kao sto smo mi sami
pred ovu noc toliko zeljni
snova nasih,
i ispod svih drveca cekaju nas
voljeni zagrljaji, verujem u to.
Mislis da ces moci dopustiti sebi
da me zagrlis jako,
a poljupcima svojih neznih usana
upijes sve nase zelje.
Da kad se razbudimo ispod
suncevih zagrljaja,
onda spoznas,
koga zelis radi duse svoje.

уторак, 16. август 2016.

Tvoje iskusenje

A znas da ponekad bi voleo
da sam tako pored tebe blizu,
da osetim miris tvoga glasa,
da ti se provucem kroz tvoje misli,
da ti lagano izvucem svaki
pramen vlasi sa svojim poljupcem.
A reci ne prolaze vec samo na pustim
obalama mojih pogleda,
tajno i nemocno,
uvek iznova gleda te kako odlazis.
Oh, gde su oni pogledi..
Gde su snovi snazni sa tvojim glasovima
tela tvog, gde su ti sapati reci,
sto nekuda odlaze.
Zar je istina bolna, ponekad gluva,
katkad nema, sada je iskusenje
predugacak put.
Ovo predvecerje je dugo,
olujno nebo nagovestava na samom proplanku
brdo tvojih uzdaha gde su se sakrili svi tvoji
strahovi, sledbenici ljubavnih dozivanja.
Ljubavnim nitima smo se neopisivo vezali,
voleo bih da su opstale te reci neukaljene
tvojih prstiju, sto su umele koracati uporedo
sa tvojim vaznim ugrizom.
Umes ponekad da ugrizes za dusu, boli me,
bol je toliko jak, da niz padinu svojih usana
ostane miris tek rodjene prisutnosti za tobom.
Za ljubav je jedino vredno se boriti,
a ono malo preostalog vremena sto nam zivot
posluzi, mi rasipamo po nemirnim pustinjama,
ipak smo mi zrnevlje svemira.
Pozeleo sam u tvojim mislima biti sama rec,
najobicnija, kratka a ujedno nezna,
samo tvoja rec koja plovi,
kad pozelis izgovoriti moje ime, nemoc usana
prosaputa kroz boju zvuka.
Onu koju nikada neces izgovoriti naglas,
onu koju ljubomorno cuvas u dubinu svoga srca,
koja nikad nece biti vidljivo zabelezena
osim u svetlim ocima, tvojih iskrenih pogleda.
Kad te obuzme ceznja za mojim likom,
za mojim rukama sto mesecevu prasinu rasipaju
po tvojoj zenstvenosti, jedino ce moja kosa
ostati ko klasje koje osecas pod jakim sudarima
nasih usana.
I zato upij sve moje reci, odabrane reci,
ona dusa moja sto je isplela u nitima radosti,
kapljicama dobrote, sve neka iznova potece
u ljubavi ne postoji praznina niti susa,
tek rodjeni beli labudovi u znaku iskrene ljubavi.
Zivot ce uvek biti tu pokraj nas da nas sputava,
poda nam iskusenja nova, ti i ja, ucenici smo
naseg vlastitog zivota, a zivot, jedino pise vreme
za kojim svakim danom uzima vrhovima prstiju
nasu cutnju, pod senkama nasih dodira.

понедељак, 15. август 2016.

Tvoja blizina

Volim tvoju bliskost neznih dodira,
poput onih sapata strasti sto se
razliju u vlazne poljupce.
Tvoj dah mi obasipa mirisljavo
a glatko mi uzvraca tvoj put ka
sredistu jezika,
uzbudljiv je eho tvojih osmeha.
Tvoj uzdah zajeci u sobici gde
dve duse u slatkoci usana,
ostaju jedino prisutni.
Sve tvoje blisko je, jedina,
ah, volim kada nas cutnja sakupi
kad pridjemo jos blize, blize,
najblize.
Osetimo kad nam se tela priblize
i duse dotaknu prvim nitima,
ljubavnih zagrljaja.
Dok jos beli cvetovi cvetaju i
odaju smek narandzinih polja,
tvoje zenstvenosti.
Uz prve gutljaje godisnjih doba
uz prve jake reci, oseticemo
prve talase sto dotaknu nase
nemire, cutimo u tim toplim
zagrljajima, a trenutak se
rastrcao nad pesmama nasih
uzvika.
Jutro ce krenuti prvim krikom
pozude, a magle u tvojim ocima
nestace odnose ih topli vetrovi
nasih srca, negde daleko gde
cvetaju nebeske ruze.

недеља, 14. август 2016.

Okupana s ljubavlju mojom

Zubor u vazduhu se osecao
onaj prijatan, iako je u daljini bio zov
nasih zagrljaja, ucestalih dodira,
kroz pesmu si se nadovezala, sitnim
prositnjenim suzama.
I zato, sada, rasiri svoje osmehe,
za one sto ti darujem ovog jutra.
Jer znam, od okova stvarnosti soba ti
je tesna, za ono sto dajemo medjusobno,
onoga sto ti sada kradem, pisi svojim
uzdasima po mojim grudima.
Pevaj, jer od tvoga zivota uzecu delic
ovog trenutka, poslusaj tisinu,
neka krenu note tvoje sretne duse,
kreni ka meni, kreni, ugrizima,
spusti se nize ne odvracaj pogled
od mojih usana, kreni ka zivotu
sto ti predajem u ovoj sobi sto pod tobom
lezi.
I opet sam ta oluja sto bahato trosi
snagu tvoje zenstvenosti, pronadji put.
Pronadji put do srediste mojih pucina gde
moja dusa jenjava, ne zastajkuj, nikada,
trenutak je nas, trenutak je jedan u nasem
vecnom zivotu.
I opet sam krenuo kao nebo, sto u sebi krijes
beskrajnu tisinu svojih vlaznih uzdaha,
znas li to, osecas li kako moj zov umiruje
tvoju dusu, dok si jos iznad mojih vrtova.
Pogledaj me sa visine, obaspi me cesticama
vreline tvoga jezika.
Oseti me i bice smireno, svaka rec sto se
razlila po obodima naseg tela i ne misli
na zaboravljene noci, pozeleo sam reci
okrenuti na tvoje telo i pod svetlom tvojih
ociju, preko celih tvojih usta,
razliti svoju dusu i zaploviti pod brzacima
obostrane ljubavi.
Moje reci rastoceno se razliju pod tvrdim
a ujedno vlazno crvenim bradavicama,
poput letnjih kisa raspisu kapljice koje
prelaze u znoj, brisajuci proslost,
dok jos plodimo buducnost.
Tako dok na kisi tvojih zagrljaja osecam
ucestale ceznjivo tvoje razigrano srce
sto se poigrava nad mojim telom, oblikujemo
nase vreme.
Sanjajuci tebe, kako se slike nanizu pored
tvojih dlanova, cak ni tuga ne moze unistiti
cvet, sa ugrizom tvojih pohotnih zelja prisla
si mi poput onog sjaja u ocima sto se skotrljalo
preko moga stomaka, ostani, ostani tu raste
ceo svet i pored silnih leptirova mojih, ostani.
U polozaju sretnih ljubavi, dok kroz tvoje telo
tocim uzarenu ljubavnu reku, iako su suzne bile
oci u taj cvet pokraj tvoje duse, podaricu
ceo velicanstven svet, ne moze se pojmiti
ljudskim rukama delo, a kamoli svaku krosnju
poljubaca sto upravo posejah.
Veruj mi tuga ne moze unistiti taj cvet,
jer u meni traje i dalje, ona svetlost iz
tvojih ociju.
Kovao sam sutrasnjicu u tvojim njedrima.
Da li se snovi mogu ucrtati medju purporno
zlatnim drvecem, dal mozes osetiti sretne dane,
ostavljaju onu prokletinju od laznih nada,
odacu ti tajnu, i kisa ima stihove za tebe
opija tvoju dusu za blagodost i otkljanja onu
tugu sto se sakupila na dlanovima tvojim.
Baci je visoko u nebeske krosnje tvojih pogleda
da dok ja sedim gore, cekam tu tugu da sravnim
je sa ljubavlju mojom.
Tog popodneva posluzih se kao prostirka po
kojoj hodas snena, rubovi nasih prstiju posluzise
kao hiljadu belih cvetova, belih zdralova
ja sam u to popodnevne trenutke ostao nad talasima
cutnje sto izlaze iz mene nemi, jedino ostade
usnulo srce sto se razbudilo za tvojim njedrima.
Kud li se pre tako ususkalo na postelji od vrelih
uzdaha, toliko prozirnih da se umivalo gde tvoje
bice sapuce na krilima nebeskih niti,
a umes da vezes krikove svojih uzdaha,
spavaj, jer znam sta dalje sledi.
Neka me otme magla iz tvoga oka dok prolazim
tvoj vrt, neka mi se telo kraj tvoje ruze udene
dahom cu skociti do tvojih ogledala u ocima,
dok jos se nadam, da me pustis u svoj zivot,
snivaj, duse su budne, al jedno je telo nase.
Dolazi novi dan za nas, u snovima tvojim ugledaces
mene.
Pitam se, hoces li prepoznati me po liku,
dok jos trepcu zvezde u nasem mesecevom zagrljaju.
U tvojim ocima, sjaje jace svetlosti iste one
svetlosti sto zasija tvoja dusa, kada prodjem
pored tebe, da li to znas.

петак, 12. август 2016.

Slobodna

Uvek tako lepe i dobre u dusi su zauzete,
samo ti jos si slobodna u ove tmurne sate.
Pokucace sreca i na tvoja vrata,
al nece biti postar plavi,
mozda bude moreplovac mladi,
ima on i kapu fensi i naocale
sto ti potajno tvoje poglede krasi.
Dignu se mali talasi sto se tvoja dusa u njima kupa,
dignu se i tvoji nezni zagrljaji,
krenu ko od sale da grle i vetrove jake.
Krenuli smo svi da sacekamo devojcicu mladu,
sa haljinicom boje lila, one sa cveticima iz nila,
bejah sunce jako visoko
pa ispod svakog tvog hlada
sakrilo se srce devojacko mlado.
Govore dosta toga,
a dela se sama nadovezu i vezu,
ostadose sama slova i u tom slovu,
negde ljubav cuci i izdaleka cuju se odjeci njeni,
velikih stopa nekadasnjih ljudi.

четвртак, 11. август 2016.

Uzela si mi reci koje za tebe pletem

Uzela si mi reci koje za tebe pletem,
vrlo smisljeno razlivas delice maste,
nekad izgovorene, nekad razlivene,
reci svoje kujes, dok jos ljubomorno
mene cuvas i moju dusu kroz vekove
nastanjujes.
U njima kroz emocije vodis.
Uzela si mi reci neme, zavidim ti,
pa nemim glasom s mukom mi odjekujes
i nudim ti te reci svoje,
rasute da leze po svim krajevima
tvoje duse.
Trazim ih i verno kroz puteve tvoje
pronacicu gde si ih udenula od mene,
u samoj snazi slabih ti nahrani moje
srce sto plete moje reci,
recenicu i po slovo sto ti se daje
samo, pesmu moju da njome pokoris
moje pucine u dusi.
Voda je hladna u kojoj raste magicna
lepota tvojih sazvezdja;
ispucale su sjajne kule bezimenog
dvorca, kroz vreme utopljeno traju
a obale se prelamaju, savijaju i maze,
katkad pogaze emocije sto vole,
umeju da liju, dok pred olujom beze
imaju svoj pravac ka cistini tvojih
zagrljaja.
Odlazis da uzmes jos par reci sto pletem
za tebe, u kojima rasuto i skriveno leze
dok krijem nemire svojih misli dok jos
u srcu biju jake oluje, teraju me,
ali se nedam.
Ako ne krene rec sa usana mojih,
razlice se poput srca dok jos u dusi
odzvanja bitka za tobom.
Volim, kada rastocis kapi svoje,
pored jastuka cuju se zvona tvoga sna.
Docice tisina da slozi prve redove
nasih trenutaka, ubacujuci svoju melodiju
medju tvoje boje ociju, talasima prostranim
njisu se moje reci koje si uzela za sebe
sto sam ispleo samo za tebe.
Uzela si reci moje i prinosis ih vetrovima
svojih uzdaha, da odgonetnu zeljne snove
sto se u njima skupljaju, jer kad razmislis
malo neki snovi su za snivanje,
ali ove reci sto si udenula u svoju kosu,
isklesane pod korenjem tvoje vlasi,
al vreme puca, dok reci opstaju nad
brzacima tvojih misli.
Nestajemo pored vetrenjaca, ostacemo uvek isti,
sakrices se iza mojih reci sretnih i pomalo
tuznim, jos stojim obuzet tvojom blizinom
izgubljen u poljupcu tvome, zaledjeno u
kockicama ljubavi, a ti, upletena u moje
reci koje sam ispleo za tebe.
Zato ne zali zamnom i progovori kroz moje
usnule snove, nemoj jako da pritiskas dlanove
moje, jer one pletu moje reci koje kujem
kroz vekove svoje.
Iz svog grla, cuje se boje zvuka i neka krenu
pesme moje;
otopice se ledene kockice ljubavne
pesmom cu rasiriti vatru pred tobom i
svaku iskricu sto u tebi gori, rasplamsacu
zbog tebe i u svakoj pesmi sto je tuga
obavije, izbrisace svaku kapljicu tvoju,
jer moje reci koje si udenula u moje pesme
one su tu za tobom da plete.
One su jace od svakog uzeta slova moga,
one iz nasih snova su sladje,
otvoris svoje oci i ponude se same
u tom sjaju tvojih pogleda,
beskonacno opstaju dok pobednicki i posvuda
i uvek u istom sjaju, stoje.
Razlij svoju ljubav kroz slova moja
u svoje dlanove natoci usne moje.
A ako se razlijem cekajuci docekace te
srebrno jezero moga glasa, zaostao u retkim
uzdasima, dovesce te k meni, iza granice sna
tamo gde nasa ljubav potajno zalazi,
gde si ti ti, a ja sam jedino ja.
Uvek cu biti tu koji ti prasta, razumem i
isplete poljupce verne,
Ne, to nikada neces spoznati i kroz svoje
oci dacu ti ove reci, sto ovoga trena za tebe
pletem, a ti ih uzmi i ka sebi prinesi,
ka svojoj dusi koja ovog trenutka zamnom
zajeci.

среда, 10. август 2016.

Svojim telom zene, obuhvatis moj nemir

Svojim telom zene istovremeno krenes
plesati, mamis me svojim carima,
jos se oseca miris zrelih dunja.
Provlacim se kroz prve plesne stope
i u vazduhu dotok tvojih strasti smirim.
Saplicem se o svaki dodir usana,
grozno zvucim kada krene lavina osecaja,
zudim da, mislima te diram,
a kroz tvoje telo vatru sirim.
Skoro svake veceri ispruzenim dlanovima
donosim klasje sto zenjes u snovima,
i znas da gubim taj mir,
osecam da te imam i setim se tvoje
cupave kose, jos su viorile po mojim
usnama, sto su pojile moju zedj za
tobom.
Dok ovako lezim na posteljini od
meseceve duse, omiljena mesta prosli
smo i u skladu svilenih uzdaha,
sleces sa grudima da me opijes sa
svojom zatocenom zenstvenosti.
U zanosu samoce, sakrila si veste
zagrljaje i svoje odjeke svukla si
sa sebe, velikim pokretima spajamo
bezbrojne ljubavne note koje
spajaju nase uzdrhtale ceznje.

понедељак, 08. август 2016.

Tvoj meda

Bas te cuva meda stari
odrpan na sve strane
podsiven u svom srcu
na nase stare dane.
Ne cuje se buka sa
strane,
samo melodija da ti
u srcu ostane.
Meda peva veciti bluz
u tvojim porama vecito
koraca i nad telom
ugreje svoju cud.
Nije meda teskog kova,
tu je moja dusa pod
plisanim grudima,
cuvam te u ovo vreme
da kada krene prva suza,
sklopi svoje sape i
utihne prvu zedj nad tvojim
grudima.
Ocas posla ti se okrenes u
snu, ocas posla meda skoci
i rasiri svoje sape nezne,
skoci u snove tvoje i nezno
prozbori.
Ja sam tvoj meda mali u srce
me lepo stavi,
bejah mali kad me uze i u
svoje okove me postavi, jer ja
sam tu da te pazim.
Nocas snivaj onog koga trebas
jer po danu brojis sate,
kad ce On da se vrate.
Nisam ja babaroga u tvome
slovu, ni u recima sto te
zovem.
Ja sam mali meda onaj
sto te slusa, kad i sama dusa
zaplace bez ogrtaca tvoga tela.
Mislis da ne slusam kad mi sapnes
te reci suzne,
ma kamoli ni kad dodje kuca, nece
biti ljubomoran do suza.

недеља, 07. август 2016.

Taj sjaj u ocima tvojim

Ima te u svakom uzdahu,
u svakom gutljaju kafe,
svaki trenutak se okrene
neka zena i na samom
licu osmeh se rascveta.
Al ja znam u dubini duse
da nisi to ti,
nego iskusenjem mi se
razbacas unaokolo.
Ipak sam razbudio onaj
sjaj u tvojim pogledima
sto neprestano sjaje,
ko mali svetionici
priobalnim strujanjem
nasih zagrljaja,
pokazuju put nasim usnama
da se rasplave,
bar u tom cudesnom sjaju,
nase duse se rastope i razliju.
Kao one duge posle kise,
umeju da razliju te boje
po citavoj pucini
tvojih iskrenih pogleda,
da takav mi je tvoj pogled
u tvojim ocima.

Tvoje srce kameno

Sakrila si se pod kameno srce svoje
nista vise nije moje,
lako je tebi ti imas moje reke
emocija, lakse je tebi jer u ovoj
noci mesec svira nocne melodije
sto srce tvoje u kamen pretvori.

A nesanica slabi u sne te trazi
taman pomislis da si pobegla od
mene, ti u snove mene potrazis,
svejedno nisi vredna bola iako
trazis svaki kutak naseg neba,
taman krenes, a na usne same
jezik se povuce i izrekne slova
moja.

Pomislis da je kraj, a onda
leptirov zov krene u veciti
boj, mislis da je kasno za ceo
roj, tu stani, u dlanovima
pruzim jedan cvet u pupoljku
sadrzi ceo svet,
pretocen u prelepo mirisljavi
osmeh tvoj.

субота, 06. август 2016.

Dal je ovo tvoja ljubav, il je povetarac

Dal je ovo tvoja ljubav
sto jezdi na mojim talasima
od pora.
Dal je, il je samo povetarac
nade tvoje, sve sto ostane
na klasju mome, odnese vetar,
a ti, ostade ko zrno semena
u ovom jarkom danu.
Iako je zega bila velika,
te usne sto se skvasile nad
pucinom pustinje, cak je i
oaza postala mala na sve
tvoje velike dodire.
Ta nasa ljubav se pod talasima
strasti, slila se po nasem pocetku
a od nas trazis, jos vremena za
videcemo.
Rukama doleces ko jato ptica,
na vrhove nasih pogleda slecu i
neznim pjevom ljubi nas.
Dok jedris sa toplim naglaskom
nase pozude, ta se tvoja ljubav
sprema na predaju, il je povetarac
uzeo danak za nama.
Dal to jezdis i u mojim snovima,
pa cim sklopim oci, ugledam te,
kako sa rukama svojim ugrejes mi
telo i dusu svu.

петак, 05. август 2016.

Cekam, a nema te

Rasplices svoje dodire po meni,
mada te dugo nema medju svom
tom ravnicom pod kosinom moga
tela, zagrljeno sustizes moje
vrele reke sto se prostiru po
citavom krajoliku mojih uzdaha.
Legla si na moje telo,
ako zaspim, nemoj otici poput
starih vetrenjaca, sto su umele
oterati moju tugu u nistavilo
beznadja.
Nastavi kroz moj san, da hodas
i postani taj dobar znak,
dobrog prijanjanja,
s telom, ka svojim bokovima.
Dodji na moja bezbrojna leta,
na moju stranu sidji, dobronamerno.

Postala je kapljica suza zeljna,
tih vlaznih dodira na tvome ramenu,
ali stalno mirises medju stranim
delovima nasih suma,
neprestano posecujes u neprospavane
noci i iznova rasplices svoje dodire
ka meni, cekam, al nema te.
Ostade kapljica tuzna na tudje greske
od pamtiveka, ostade na kisi jos
bistrija, potajno ceka da sklizne
do tvojih usta, ceka potajno,
al nema te.

Obozavam tvoje uzdahe, dok jos se setim
tisinu tvojih prstiju.
Kako si umela nezno da sapuces svojim
uzdasima, dok si laganim stopama
prstiju, umlacila moje misli.
Iako si bila posve naga do pola,
osecao se taj miris tvoje slobode
u mom neznom zagrljaju, osetih da te
imam, cekam, dal to osecas, osecaj je
bozanski, osetila si sigurnost,
al te nemam u ovoj staroj noci da ti dam
sve, cekam, al nema te.

Neke reci tvoje bole me, znam da vreme je
da sa tvog osmeha svu paucinu ceznjivu
prekrijem, iako je secanje umorno,
krenucu ka dodirima tvojih usana,
cekacu na samim vratima tvojih ociju,
cekam te, a nema te.
Kad ti kazem rec do dve, ti me napadnes
vrelo, ceo zivot trazis utociste,
nemoj pustiti srcu da luta kreni do mene,
pusti neka oseti kako sa ovom pesmom
dolazim, kroz pusta cekanja do tebe,
znam, a nema te.

понедељак, 01. август 2016.

Cupava

Znam da me ima u tvojim otkucajima, znam,
i osecam da nesto te muci kad prosaputas
kroz tvoje oci, osmehom promenis temu i
u skoku usana, raspletes duboko znacenje
tvojih davnih zelja.
Da te u zagrljaj presvucem niz zvezdane korake,
dolijem jos magicnog praha,
u skladu tvojih mesecevih noci,
priljubim se uz boju tvoga neznog karmina.
Pokraj reke bila si obucena u haljinu
boje aurorinih noci, jos onako sa cupavom kosom
razlila si poglede duse u bistrini mesecevih reka.
Ta haljina sto se vukla kroz noc,
preko zelenog tepiha sto si koracala bosa,
a u rukama, sandale morskih boja, onako,
zakovane i upecatljivo doterane za nastup u
prelepim bojama tvoje sakrivene ljubavi.
Dok jos nisi prisla, prosaputao sam kroz tvoju
kosu, proredjao sam uzdahe zeljne tvojih prstiju.
Dal znas, da u ovoj noci spustam ovaj roj zvezda
za tebe, i ne pomicem se sa tvojih stopa, ne dam
se.
Ostavljam tragove svojih usana, kraj tvojih,
cisto da znas kome pripadas u svom zivotu.
Prepusti se mojim rukama da oblikuju tvoje telo,
kreni ka nasim oblicima nebeskim, kroz te visine
dodji, jer mesec je voajer u ovoj noci,
a rajske ptice uzdizu se pored tebe,
svakim uzdrhtajem donosis nasem zvezdanom nebu srecu.
Cupava moja, presvuci svoje telo u zrelu noc nasu,
dok mirisnu snagu moju u sebi primi,
kroz radjanje uzdaha sa pokretima pridji,
tamo uz uspavanku prilezi, sa bokovima prisloni.
U tom hodu pronasao sam nebeske niti tvojih slatkih
pozuda, dopusti svome zivotu da krenes u moj srebrni
dah lezi, ljubi moje bice, potvrdi svoje misli
u ovoj noci, kreni cupavo moje, ka zasluzenoj sreci.