Nas ples uz meseceve stope

Jos dok snivas da ususkam tvoju senu
sto neznim brigama tvojih umiljatih
snova razgazi tu svakodnevnicu.
Samo na trenutke blage,
ostavicu sve latice od ruze.
Da kad se probudis, neznim stopama
tvoga jutarnjeg hoda, ususkano
docekas prvo svitanje mojih zagrljaja.

Plodovi tvojih uzarenih pogleda naslucuju,
meseceve setnje kraj onih nasih jezera u
nasim snovima.
Znajuci takvo svetlo sto pod mojim prstima
izbija, kako ceznjom da te dodirnem,
kako da ti zuborom svojih usana sapnem na 
to telo tvoje, koje mi stalno zalazi niz kutke
mojih radjanja.
Rasuo se jutarnji mraz niz trotoare tvojih
kretnji, taj miris zimski osnazio je kroz
stoletna godisnja doba dok jos u ocima tvojim
talasom za talasom, nadolazi jaka emocija
tvojih uzdaha.