среда, 06. септембар 2017.

Senka tvojih prstiju

Pod senkom tvojih prstiju, smenjuju se sva ta godisnja doba
sto nam prostrujise za svaki taj trenutak sto okusih tebe
kao zenu.
Pod malenim komadom neba ponudila si sebe u svom tom mastanju,
prepustas veri tvoga bica, pa mi darujes plamenim oblikom
svoga tela.
Pokazujes kako se treba ophoditi tvojim vrlinama zivota,
i glasovitost tvoja je u kristalnom mesecevom sjaju,
a usput ljubis moje ruke svojim ramenima i kroz sva ona
saputanja, iskrenih ociju, privijas se uz mene.
Otkad su te dve reke sustizale nase zagrljaje,
a tople boje napojile svrhu prstiju, talasima strasti
zalicemo nase prepone u bujice najsladjih kapljica
a tek zuborom tvoje puti, u tom govoru, susticicemo
nase prve zelje.
Jato ptica su na obrazima tvojim, ah, ostacu i dalje u senci
tvojih vlaznih usana, cekacu velicanstveno njihanje bokova
i dvostruko savijen u narucju tvoje duse.
Nasli smo se medju stablima tvojih udaha, ljubav nas od sada
ne ceka, vec zagrljeno viori na tvojim njedrima i ceka moje
slatke ugrize, priblizi se, da otklonim onu bol sto ceka
u tvojim hodnicima vremena.
Kad nebom preovlada tvoja boja kose, ptice vise nisu iza
tih tamnih oblaka, a u mojoj dusi pocinje predstava, otpoceta
zlatnim nitima tvojih emocija.
Trebaju nam sva ta godisnja doba, svaka sekunda odevenog proleca,
i to leto nad obalama tvoga tela i ona jesen, sto zapljuskuje
moju uvalu sto kroz zimske noci, lezim nasukan.
Osecam, da imamo smelost naseg tela a strast proviri tu gde
sunce otkrije meseceve ljubavne staze do tvojih toplih ukusa
jagoda natopljenim na tvojim neznim usnama..

Нема коментара: