Duga od meda

Oci pune duge, prepusti se i uzmi me,
vazduh mirise na pozudu, otkopcaj bluzu
i prepusti se, nemoj vaditi te sebicne
note umornoga srca, uzmi dasak vetra
i oslobodi nas, od naseg ropstva ljubavi.

Kapci preteski za nas, zaljubi se u coveka
koji ti prasta sve, samo zarad nas i ako te
sena uhvati dalje od mene, znaj neko te ceka
na dlanovima neznim, obrise po koju suzu i u
dalekom pogledu vidi samo dugu koja doziva
sve medne trenutke uz nas.

Ljubis nas ko da je zadnji put, oblizes me
ko najlepsi slatkis, obrises se tako smelo,
a u suzu je jaka kapljica istrcala i katkad
i one znaju da nikada nece biti kraj, a za
nas ide tek bolji pocetak uz krajnje linije
za nas.

Eto i odzacarima smeta sto trljamo nase crne
tackice po nasim rumenim obrazima, pa cak i
njihovim smelim cilindrima salju tajne pozdrave
da nas vole kada ozdrave, a ponekad nas zapljusne
i ova kisa nasih smelih poljubaca.