Mala kapljica

Ima negde na ovom svetu, gde neko caruje strascu,
makar na sitno, ne mora biti poprilicno strasno
samo da ima da bude na siroko, jer carstvo tvoje
ne mora biti moje, samo nekada bude zajednicko.
A ako imas magicni stapic, onako nezno, da bude nase
ne moras biti jaka, budi nezna, samo da znam da i
ti imas tu jacinu, makar u tisini, pridji mome
telu, dodji, ne plasi se moje sene, tu sam zbog
tebe, da ukradem obrise tvoje, barem na kratko
dok nas vetar puse.
Znas one male reci, sto stanu na vrh jezika
a opet laprdaju do jutra, ne znas, to sam ja
mala kapljica, sto ti ne dam mira i ove noci
znam da ga snivam, znam ja sve, a opet radis
tako nezno i opojno.
Eh kada bi ti moje zelje ispila, kao one
tople cokolade sa tvojih usana sto se sladih
ovog jutra, barem na kratko da usmrtim ovu
tamu, sasvim lagano da doletim do tebe.
Eh, zedna bi me ostavila, bas pod nebeskim
krojem, gde zvezde cede medne noci u tvoje
velike oci..
Poljubi me nek usne osete kako umeju da se
ljube, uzmi me u narucje svoje, sta te briga
sta ce reci svet, jer ja sam jedini koji zna
kada se spoje dva srca zajedno, utapkacu postelju
nasu u dodire naseg neba, samo da ti pokazem
kako i nebo zna da povinuje za pronadjenim
biserom..