U centru moga svemira,
ima jedna mala vila
koja je zacarala moja krila
zavezala je pa cak i moje bice
i rekla sta bude bice
iako se nedam u toj vecnoj vatri
izmedju mene i te male vile
uzivam u slasti,
te takoreci samotne tisine.
Vrlo mudro zbori pa me polomi ko vetar snezni
udara me jace..
jako..
eto meni i krv ce da zaplace,
krv se boji kud ce sta ce,
pa krenulo da jauce
ne daj mene andjeoski brate,
uzmi gorki svezanj
pa udari malo jace,
nit sam tuko,
al sam vuko
iz njedara ko u rebra,
odmah mi spale gace
ona vristi nezna sta ce,
uvukle se bure teske ukrali mi i ove hlace
eto ostadoh bos na ove zimske dane
usla majska ruza da mi pruza,
eto mili rode
donece te rode.
Eto jedna roda visi ko koza,
usred leta opeljesise je ko vreca
ulazi druga strana senka,
ispade iz smeska
eno fotografa starog bica izlizanog brka
udara iz sve snage svoga segrta
bunise se ljudi starog kova,
da ce i njima sleteti jedna roda.
Нема коментара:
Постави коментар