Ljubavni otkucaji

Opet je sunce znalo obasjati tvoje jedinstvene misli,
osencavalo je bistrinu tvojeg sarolikog lica
iscrtavalo suncevim zrakom svaku poru tvoje zenstvenosti,
sasvim tiho znalo je da odabere, duboke uvojke narandzinih
boja, poput latica divljih ruza.
Svilena kosa znala je odigrati svoj poseban ples,
po nasem jastuku, urezujuci dodire savrsenih osecaja
opustena poput lastavice, koja zna da rasiri svoja krila
izvan naseg vidokruga, a opet zna da ugnjezdi izvor svojih
ljubavi.

I opet se smeskas ispod tih sretnih suza,
cak bi i ciklon bio tmuran sto imas tako prelepe suze,
a tako iskrene, osecam te sumove po tvojim jedrima,
opet plovis po mojim morima.
Udises visoke talase, ne znajuci da svaki talas ocisti
tvoje dodirne iskrice po nasoj postelji,
ti vlazni poljupci ponovno uz klasje obeznanuju nase
vreme i ovaj velicanstveni trenutak, koji nezno
podsijemo za nase potrebe.
I opet si znala okrenuti na igru, necujni dodiri,
sasvim obicno znala si, da nam je potrebna ljubav.
Sakriti se pod krosnju divljih zova, gledati
i potrazivati sve nase otkucaje.