Zrnevlje

Voleo sam katkad prosetati po tvojim izvorima srece,
ponekad kruziti sa sakom po svom tom plavetnilu
i uzivajuci stvarati te talase koji polako zapljuskuju
tvoje mirne luke, taman toliko da osetis da neka
bura se sprema.
Bez obzira koliko puta oslanjala svoje brizno lice
po dolini pustinjske samoce, osecala si moju
iskricu neznosti, svako zrnevlje mojih dodira
po citavom horizontu tvoje zenstvenosti,
pomalo stidljivo ocekujuci malo zrnevlje,
po obodima tvojih dostiznih uvala,
te nepregledne livade ulepsane pustinjskim cvecem.
Ulepsavala svoje oci dodirnom notom sazvezdja,
umivala se mojim recnim koritom emotivnih osecaja,
da bi na pola puta zastala i osencala svoje iskrene
dodire po mom telu, naboranih pogleda, gustih obrva,
s'uzivanje prihvatila moje postojanje i krenula
na prva jutarnja kupanja, tu u blizini pustinjskog
peska gde si umela upijati moju iskonske nektare,
iako ti pogled satire do mojih proplanaka.