Kroz secanje pricam sa tobom

Znas ono kada ptica zapara nebo, a ti onda tiho zajecas u meni
ili je to onda na meni, sve mi prodje kroz usi, svaki tvoj urlik
svaki tvoj nemi sapat, tvoj uzdah mi prodje pored obraza i u
zelji bih voleo da si poput ptice koja rasiri krila, onako
ko lastavica sto znaju putovati na daleke pute, ostavljajuci
sve za sobom, ali ti to ne.
Ne, kroz sliku mojih ocekivanja u kojem su nasi koraci
bojali ulice, napustajuci nase krovove, osetih se ponovno sam,
dal sto previse ocekujem od tvoje duse, ili jednostavno razumem
kuda sve ovo vodi, premalo je ovo nase vreme otislo u nedogled
nepovratnih reci iako slutimo na nase vreme, nadamo se boljem
svrsetku, ali cemu kada smo uvek bolji na samom pocetku.
Znam da se jasan miris tobom prostire, pa cak i ona tvoja neznost
sto nanize strukove tvoje velicanstvene zenstvenosti tvoje i
carstvom tvoga bica urezujem ponovne brazde sa svojih usana
nikada nisi cula laz, pa cak ni neistinu popiti ne mogu reci
nista, pa makar odgonetnuti tvoje sede vlasi, samo vremenu prastam
sto te sreteh kasno.
Ne mogu zuditi za tobom toliko ko sto sada cinim, dokle, to nikad
necu moci saznati, samo zudnjom pokrivam ti obraze crvene, preko
tvojih velikih grudi predjem ovlaz saptacima svojim.
Laganim koracima usana svojih opkruzim bradavice jasne sto mi se
nude, dolazim i u njih uranjam cesto, prstima sustizem i pod tek
procvetale vlasi osecam napor u tvome glasu, osecam, a prastam ti
sve.
Imam te, dok te jos drzim za zadnjicu tvoju, osecam kroz pljeskanje
saka, osecam taj divlji zov djavola u sebi, osecam, a dal mi prastas
sve to.
Svuda me ima po tebi i u tebi, nalazem secanju da prodirem jos vise
pokusavam kroz secanje da te se setim, tvojih neznih dodira sto su
znale klizeti po mojim rubovima muskosti, jednostavno znajuci sebe
i tebe i uzivati u plodnim livadama nasim, dok smo prasili nase
cvetove koje su vec iole bile prepune ekstaze nase, a mi smo ostali
samo izgubljeni u secanju nasem.
Nedostaje mi taj tvoj osmeh sto ozari lice tvoje, znam da se nasmesis
mome liku, znam taj miris tvoj, kleknucu ponovno onako bez srama i
oprosticu grehe tvoje i krenucu na put do pocetka naseg nestvarnog cilja,
voleo bih zastati na raskrsnici zelja, priupitati kontrolore, dal je
i moja zelja ostvarena ili i ona negde lezi u nekoj staroj prasnjavoj
fioci, onako prenaboranoj kroz vreme i odgurnuto od mene.
Il je sve ovo samo varka ili smo mi sami djavoli, a sve sto cinim je lice
moga andjela, u lavirintu svojih reci prepoznajem tugu, dok ti vidis
sasvim nesto trece, ja samo vidim drugo vreme koje ce da iscezne,
za tebe novije za mene isto, sve se svodi na jednostavne reci i opet
cu reci sasvim nesto novo, a ti ces mi se ponovno kotrljati po mislima.

Ista lica

Svuda lica ista, svukud ista osobina, samo razlicita srca.
Nekad smo znali juriti za liscem pored nasih kuca, nekad
smo znali i voleti i ljubiti nase najsvetlije tacke a sada
zurimo u nasa bica ko da smo i mi postali svakodnevnica nasih
stvaranja il je i ovo zivot jedan i poceli smo i sami evulirati.
Mirno je more moje postalo, ne oseca vise tvoje ruke na sebi
pa cak ni dal ces zeleti i dalje posle tolikog vremena sama
provedenih uz tihu muziku sa uveta otici do drugog, pa makar
to znacilo i raspad, a opet nezno sapuces dolinom nade, neznim
pjevom dozivas moje bice i sve onda postaje proslost i ja postajem
tvoj.
Moram te podsetiti kako te je moja ljubav slastima privukla i svako
tvoje zrnevlje dobrote izvuklo i za sobom ponelo u najdublje ponore
da ti porekne, pomalo posustane nad cvrstim zemljistem i u mislima
zapocinje, a u ustima zauvek ostaje, nedokuciva rec koja plovi i
struji nasim telima, a ti, ti ostajes usidrena ko slatki mali brodic.
Od nas ne trazi pocetak nasih izvora, jer nasa ljubav se odmara u
zagrljaju poljupca tvoga, samo navire polako te iste cestice za koje
su mislile da su dom njenih ucestalih praznjenja i kad smo s njom
povezani lavirintima godisnjih doba, onda nikada ne sputavamo nas
da obgrlimo svaki kutak nasih tela i obavijemo neme zagrljaje sa kapima
naseg iskrenog kroja.

Stare strasti

Beogradske ulice su disale ovoga jutra pomalo zbunjujuci narod
zasto si ti ovoga casa obukla haljinu prelepog proleca
a opet ni ti nisi kriva, sto koracas sa slomljenim srcem
jer ipak ti si jedna mala princeza umornog hoda.
Nocas je bilo olujno nebo opirali se oblaci teski da ne
saperu tvoje nade, ljubljene kapije, rascvetani trotoari
po neka ruza na klupi da ti oda smek, da ipak ima neko
ko te ceka u nasem ukletom gradu.
Zeleznicka stanica je primala ljude i otpremala ih ko zna kuda
a ti si dalje lutala po nasim secanjima i zastajkuci po
uspomenama i opet si znala zavoleti tudji pogled.
Umela si karminom preci preko svojih usana, poput mojih
poljubaca koji su umeli da se slivaju ko poput kise izjutra
a nekad si znala i rosnu izmaglicu secenja, ostaviti sa strane
i uzjahati na dobrim pricama sadasnjosti, ali i to je vreme proslo
doslo je drugo doba, dosla je i druga nova ljubav da se proba,
prosao je onaj jaz, prosli su sati, otkako kapi ostase izvor nase
stare strasti.

Kandza neznosti

Dodji lezi kraj mene i uprljaj svoje kandze u meni,
naiskap se napij moje vrele ljubavi za tobom iako
sam bolestan od vremena, ti dodji sedni s mirom
slobodno oprosti moje cutanje, priljubi se svojim
usnama i zalivajmo nasa tela sa poljupcima, duso moja.
Ta nasa ljubav nasim zeljama sve je jaca i stalno kaplje
jednostavno i sa okusom strasti siri se plodnim oranicama
nasim, a ti budi jos veca, pa se pridruzi sto neznija,
samo malo se zasladi sa vockama ljubavnim, jer nektar je
prepun pod tvojim kandzama neznosti i u stvari, pridji blize
i ne kvari.
Ljubi i miluje nas nasa ljubav, vrelinom usana njenih iz
usta tvojih isprepleteno se uvijaju i maze, i nikada ne
priznaje udaljenost, jer ta dusa moja s tobom je gde god
da krenes, pa makar i na pocetak puta.
Prelepa je ta nasa ljubav odevena svim ukusima boja, s naglaskom
pozude i pod ceznjivim talasima nudi beskrajne krake, da se
upletes u njima, barem malo dok te ne povuce za sobom u najdublje
zanose, tamo gde vecno drema o tvome dolasku, dogadja se tiho i
neponovljivo i kroz bujicom zivota prilazis mi okupana mojom
ljubavlju.
Mislio sam doci i obgriliti tvoju cutnju i zaleci pored tek oprasenih
cvetova, voleo sam prileci kraj te livade i zuriti u nebo, pomalo
ocekujuci da mi se tvoj lik ocrta poput tvojih zvezda.
Neke su znale jace da svetle, a neke su tek pocinjale se paliti
ko da ih tvoja dusa nepomicno pali, znajuci da ih gledam i nezno
snivam o tebi.

Casica pozude

Kotrljajuci po tvojim bedemima
vrhom jezika skliznuh niz zidine
tvoga tela, pokazivajuci spretnost
jezika i zalazeci pod zidine tvojih
palata i zauzimajuci svaku poru
tvoga postojenja, pomalo gubeci se
u vrtlogu ljubavnog cina, pozelih
svaki deo tvog svrsetka u svojim
ustima.
Osecalo se po sobnom vazduhu,
krici uzbudjenja i najdubljeg
zavrsetka, osetilo se cak i opojnost
moja, da osetimo svaki stub pohotnosti,
a ti draga moja, stresla si svoje
kapljice po meni i predala se u
ekstazi robinje pred uzivanje.
S prvim poljupcem spustio sam usne
nanize, osetila se i kopca koja se
skinula neretkom paznje svukla si
se gola i spazila mene, u tami nase
sobe i pruzila svoje vreme k meni
i spustila zov ljudski, barem po meni
onako saliveno i istrikano samo za
nase postojanje.
Nudim ti svoje pasnjake natopljene
suncevom dobrotom i zelja mi je
zagrliti tvoje bice u tisini usana
da preslikavam svoje misli po pucini
tvoje zenstvenosti.

Mislim o tebi dok te sanjam

Sanjam, kako po mom telu urezujes svoje strasti,
opojnom bojom sna divljas po mojoj muskosti
poput neprocenjivog mirisa zalazis dublje na mene
i u cvetnom mirisu samog pupoljka trazis savrsenstvo
mog postojanja i kroz nas cvet izrastas u prelepu zenu.
Svojim usnama protezes se poput krosnji zagrljaja,
kroz nebeske tisine, iz moje duse citas moje ljubavne
notna slova.
Nudim ti samo sebe i vreme koje tek treba da se zgodi
a ti tako osecajna pridji k meni i pristani uz obale
mira i zasadimo cvetna polja nade, da kad procvetaju
rodice se jos veca nada u kojom tvoje vreme spava i
ne boj se sledeceg trena, tiho klizis kroz srce moje
i njegovim otkucajima dozivas me u svakoj noci.
U tebi, ljubavi moja jedina, vise cu zalaziti pod
carobnim slastima se sladiti ispod cebeta zelja
utopiti glasove svoje u tom trenutku okupati
sve svoje reci, koje su znale krisom ispisivati
magicne uvale.
Pratim tvoje drhtanje tela, komesas se i stenjes
bez obzira mesec je otklonio roletnu i spustio se
nize od svojih oblaka da proviri, sta rade njihovi
podanici, dok se mi sami medjusobno uzimamo i oduzimamo
pod pucinom nerazdvojnih zelja.
I mesto u tvom bicu prilazu jos veci napor pod kapljicama
nasih ceznji, zeljni su tvojih obrisa neznih latica sto
umeju da obrisu kapi sa tvojih usana, navlacuci vlazna
odela pod rubovima nasih mastanja.
I ponovno nastojim da dohvatim svaku grancicu tvoga razuma
i te nepresusne izvore osecanja, istkano samo za tebe,
pogledom pratim drhtaje tvojih usana, kako se nemo
privlacis mojim bradavicama, necujno odzvanjajuci
ugriz pozude i kroz tvoje dodire osecam tvoje potrebe
zamnom koje se zalazu za jos vise nas.

Tvoje zarobljenistvo

Kad se u mom pogledu nasmesis ti,
pa s mirisom duse poseti tvoje
zagrljaje i obavijes me celim telom,
jer opijeni smo u zajednom krugu,
vise ne trazim sebe, jer sam kraj
tebe, kako me opijas usnama kroz
sebe i u poljupcima vetra, prepoznajem
dolazak tvojih prstiju, uz prolecno
vece, oslobadjam svoju ljubav za tebe.
Pod vlaznosti poljupca uzivamo,
otvaram sve pore ka tebi i na sebe
primam sav tvoj sklad i savrsenstvo
i postajemo, jedno za sebe to je
sigurno, a ti leprsas na vetru,
prelepi cvetu moj sto rastes u
mojim porivima, moj dasak vetra
sto me cekas na kraju tunela.
Rascvetali se ko reka secanja
pa snjome na obali tvojeg stomaka
pristajem i svom silinom neznog
jezika prelistavam svaku stranicu
zajednickog zivota, malih trenutaka
u dubinu tvojih zagrljaja i nebeskim
neznoscu priklanjam tvoje srce ka
svojim dlanovima neznosti.
U svakom pogledu tvojih iskrenih ociju
pronalazim nase minute, da zazelim
da si ovde u ovom moru ceznjivih emocija.
I pod mesecinom pletem svoju ljubav
da pod carima zarobljenistva, postanes
moj nezni rob koji samo za mene dise i
zivi i sa pozlacenim mesecom otklonis
svaku sumnju i prigrlis me i ove noci
jer bez mene neces moci, dodji i svrati
u moje srce samo, budi kraj mene sada.
Sa prvom godinom uzitka, snivaj moje
dodire poput svile, zaori sa svojom kosom
ludom, svoje dlanove uprljaj sa mojim uzitkom
pa na redu dodji i sa noktima svojim
urezi ime svoje u moje srce sto te zove
polako spusti vrele poljupce po meni
sasvim polako dodji kraj mene, spusti
i celu sebe, mekim stomakom zaplesi
barem u ovoj noci pusti jos korak do dva,
pusti neka se rodi jos jedan deo nas.
U beskrajnim okovima ljubavi, baci kljuceve
u beskonacnost vremena, zaboravi na sumnje
i razjarene ljude, pristani uz mene, budi
moja sva, ne kroz oltare, nego kroz svake
noci pripadni moja sva, od ove noci budi moja.
Njisem tvojim bokovima, njihaju se i tvoje
dojke, pomalo poskace i srce tvoje, skaces
na mene sva, ja nit pozalih se necu, jer
prija kada skocis i viknes od uzbudjenja
hop, a dupence izgovori cup, polako pridji
u ovoj noci, podari mi cvrsto sve, jer cu
preuzeti tebe celu, barem po malo, po malo.
U visini mojih poljubaca slecu preko tvojih
usana, kaplju toplim bojama usana i zanosnom
tisinom sapucu za tobom, po tebi ostavljajuci
ceznju u vidu dodira, nasih slatkih prepona..