Bastovan

Ulazeci u podnozju tvojeg vremena,
naslonicu samo svoje obrise misli
i stopiti se sa tvojim mirnim kutkom,
otkloniti suzu bistru i odresiti narastaje srece
da tvoja dusa napokon legne kraj mene.
Iako mislis da sam besciljan..
veruj mi draga ja nemam ni pocetak a ni kraj ovog vremena..
ja sam tu jos uvek kao bastovan.

Stvoricu izvor tvojih momenata
posadicu semenke tvoga vremena
blagim dodirima tvoje maste
usadicu prelepe ruze za sve tvoje emocije
svaki cvet sa tvojih pasnjaka odabracu po imenu
da u nekom svom kutku pronadjes onaj trenutak vecnosti
smelog stvaranja, kao rukom optocena zlatnom strunom
nikad uvela, nikad pokosena, jednom recju
da svom srcu pronadjes mir.