Dolina vetrova

Dodirnom bojom zvuka, 
vetar je i danas skidao nezno zlatno lisce,
presvlacuci Beogradske trotoare sa neznim obrisima vremena,
potpisao svacije memoare po ciglama, stablima..
Sve ruke koje znaju da miluju i dodiruju usnama neznim,
sve one setne ljude koji su se secali svojih ljubavi
cak ni vozac autobusa nije postedjen, 
tako ozaren s'paznjom je pokusavao starici da pomogne da udje,
barem jos ovo malo vremena da provedem osluskujuci
druge ljude, citajuci njihove korake dok potpeticom
nezno oblikuju val svojih koraka.
Autobus za autobusom prolaze, svacije lice je obrisao,
svojom grimzivom dohvatom nevidljive ruke,
prosaputao blage hladnoce po njihovoj odeci,
ostavljajuci hladne misli, toliko nedokucive za pojmiti,
a opet zna kuda odlaze..
Znao je odigrati ples sa zlatnim liscem po trotoaru,
a kad se razigra predje na travnate povrsine,
uzimajuci i rosne kapljice nekadasnjih hladnih jutara..
kao dete.
Uvek je znao da odigra poslednji valcer pred sumrak
i prepusti sve to ljudima pod njim, sa uzivanjem gledajuci
sav taj vremenski bal..