Imam te

Svuda te imam pa cak i u mojim dodirnim otkucajima,
uvek si tu nekako prisutna iako su teza ova jutra
sto se uvek prokleto sam probudim, cak ni ova
kisa sto ovako jecavo pada, cuju se kapljice sto
dovlace svoje bistre tokove, iako je predaleko
da ih uzmem do srca moga.
Imam te u mislima, prisutna si sa nestankom
meseceve lepote, imam te cak i u mom pogledu,
prisutna si dugom cekanju, a ni zagrljaji nisu
vise tvoji jer grliti tebe ostaje samo tisina.
Kad nebo prestane da place, odjednom, osecam
u vazduhu prisutno prazninu i ovi poljupci
urezani u mom secanju, znam, nemam te vise
u nocima.
Imam te ljubavi, da, ali samo u ovim
setnim recima, osecam tugu iako je vezana
ceznjivom boli, imam te u neprekidnom odsustvu,
prisutna si iscekivanom bolu.
Prsti moji vise nemaju kome optrcavati tom
nasem vremenu i kao lastavice ulete i slete,
one sada prikupljaju nase tastine, oseca se
i dalje miris bogastva plodnih melodija srca tvoga.

Ljubavni napitak

Tu ispod mosta duge, razlivam svoje telo
jer moji prsti klize kao sunceva svetlost
po tvom licu, neumorno ti upijam tvoju neznost,
iako mi poklanjas svoje grudi, razdeljene po noci,
moram ih sustici, posetiti ih celu, ipak brojne
su me opcinile tvoje strasti i u tvom oku,
vidim tu mesecevu lepotu, jer ipak umes da
odigras taj zvezdin bal, dok nadamnom kruzis
kao lasta pred najduzi jug.
Preuzela si sav prostor zemlje nasih tela i neba duse,
tu gde me uvek ima i belezim svoje snove,
pretvaras cvrste grudi u perverzne slutnje
i dok jezikom umacem u prelepe pejzaze,
svojim prstima u izobilju nudis saptanje
i graciozne osmehe, tvoje malenkosti.
Svaku noc ispruzim svoje dlanove da se po
meni razlijes ko mastilo i znas da gubim
se u tom raskosnim pucinama, vristim u sebi.
Dok u tisini stenjemo, otvaras se poput skoljke
i po zidovima moga tela obrusavas se gracioznim
plesom, a u meni tvoja koza na pokrete mirise.
I spustim nezno svoju dusu na pucine njene,
da se i ono umiri posle prozirnih ladja
kao rekom odlomljenom plovi ka tvojim obalama.
Uploviti u tvoje nesebicne marine, imati tu
hrabrost prici ti okupanim zagrljajima
sruciti nemile dogadjaje, sasvim se prepustiti
nadanju nasih zavrsetaka, bez obzira ucinio
bi bezbroj puta samo da osetimo da smo tu, oduvek.
Mogao bih tada redjati sve jeseni sto provedesmo
zajedno, vec od tvojih ociju param nebeskim svodom
i zajednicki odupreti se klimi horizonta,
i zaploviti raskosnom cvecu koji tako zavodljivo
mirise pod tvojim neznim koracima,
oh, ljubljeno moje, neprekidno bih optrcavao svaki
pedalj tvojih zelenih pasnjaka da se i nase usne
namire, vec iole poznatim sokom ljubavi.

Ljubavno jutro

Usnama ti dodirujem grudi i pogledom izmedju boje neba,
gledam kako rasipas podamnom poljupce.
Tvojom neznom kosom, nesmetano sklanjam od grudi,
sjatile se moje ruke preko tvojih bradavica,
prislanjam usne, na tvoju zenstvenost iako podrhtavas
i pracen tvojim bojama pokreta, u vlaznim obrisima
usana nastojim da nezno stisnem stomak, da se podamnom
u mlazu prejake pozude izlijem poput bisera.
Uzimas me bez obzira, siris sebe po meni i vesto,
siris po razvucenoj postelji.
Mesecinom se stapas i savijena u prstenu strasti,
zvezdama namirujes oci dok se oboje izjutra hranimo
prljavih strasti.
Znojna su nasa tela umakana medju dodirima,
svaki kutak mog tela osvajas i vodis u raznolika
cvrstog podudaranja i ponovno se nadas nama.
Mesecina ti je ukrala deo nasih stvaranja,
a ti iznova i opet na meni uskladjujes uzdahe
i konstantno redjas obilje svoje uzitke,
i divlje spojena samnom i uzimas te predivne
momente i posvecujes nasem vecnom jutarnjem
vodjenju ljubavi..

Dodiri tvojih prstiju, a zelja u nama,
vrele su nase strasti i ovoga jutra,
zudnja i strast su ponovno svratili.
Nedaj se i prepusti se ovog jutra,
kao i svaka zrelost, odmice nam
instikt moj me nagoni da te obuzmem
celu sirovo, strasno.
Dodirnimo se u nama, ovako spojeni
nemoj se micati samo blagim dodirom
se prepusti nasim uzdasima, pridruzicu
se do kraja, slasno..
Utolimo ovu glad, ovu pohotu u nama
oseti ovog jutra, dok telom ne zadrhtimo
volim kada smo zajedno sjedinjeni pod
ljubavnim cinom presli granicu, 
zivota i smrti..

Nezno jutro

Gde cemo sada, ljubavi moja prokleta? Pod pucinom nasih tela!
Onako razgranutog neba utapkati vrelinu nasih poljubaca i
sasvim laganim trzajima olaksati nase zelje pod carsav neznosti.
i zednim rukama prigrliti nase telo ka izvorima ljubavi.
Silni ce vetrovi s pokretima nasih dela odvuci do korita
nasih iskrenih emocija, jer ucrtani poljupci medju tvojim
grudima ostace upamceni po voljenom bicu iako ljubljena moja
sa ljubavlju docekujemo nas zeljni svet, utapkan samo za nas.

I ljubljeno moje, sa ljubavlju docekujemo nasu srecu uz prve
gutljaje nasih poljubaca izjutra, iako strepimo da ne zasladimo
previse nasu srecu jer i u ovoj sreci, lagano tonemo u san.
Tamo gde neumorno izbija samotno doba, u nitima secanja, prosirimo
se zvukom strasti, izgovorimo i ove noci sa dusom istovremeno,
a svoje srce, predaj meni, jer jedino je kraj mene toplo i savrseno.
Uhvatice nas, ljubljeno moje, nedovrsen prostor nasih umornog toka,
i na dodir il dva prepusticemo se vremenskom intervalu i sjajni beli
oblaci izlice bistre kapljice naseg zajednickog znoja, za uzvrat,
nije vazno koliko cemo moci, jer najvaznije kako cemo kada stignemo.

Uspecemo, zaploviti pod jedrima i pomocu duginih boja isplovicemo
ispod podlugova nasih dusa, tu gde se ogledaju po izvorima sazvezdja,
zato i kroz sito odabiramo nase kapljice uzitaka da se i sami napojimo.
Naginjemo se preko bludnih veceri, a istovremeno i ruza nam odaje njen smek,
isklijacemo uz prijajanje nasih tela, dok moja ruka seta preko tvojih ledja
posustacemo za daljnjim stazama iole utabano spusticemo nase uzdahe da se
i izvori natoce nasim perverznim delima, u ovim nocnim satima.
I ako iznesemo i nase oblive nasih stvaranja tu pred obalama nasih dostignuca
uzjahacemo zvezdanu noc pod nama i uhvatiti njihove obrise koji nas takve
i smelo ogledaju pod mesecevim svetlom, nagni se lagano, sasvim lagano,
da istrajemo i u ovoj noci, tu pod obalama nasih dusa.

Probudio me nocas tvoj nezni poljubac, istkan i utapkan mirisom jagoda,
opet me iznova budis s ukusom meda po usnama, sladis se i dalje mojim
stomakom, slobodno optrci svojim neznim prstima, podseti se trckarenja
svojih iskrenih nota veceri, volim slusati melodiju tvojih pokreta,
stapati se u jednu celinu pod zvezdom repaticom i u masti deliti skoljku.
A moja senka? Kao spomenik stoji pred tvojim pejzazem i u beskrajnim krugovima
ceka tvoju senku da upotpune njihovu srecu, pod okriljem meseceve dobrote.
Cini mi se da po najudaljenom nebu klize nasi poduhvati, kao da nebeske usne
pocinju uzajamno pevati, za nase radjanje u vidu zrelih voca.

Opet si u mom srcu osvanula, kroz moje jutro nasmejala me svojim prisustvom,
isto si mi tako i prosle veceri saputala nezne note iskrenih trenutaka,
u nase senke ljubomorno pogledala, opet se plasis da ostanemo zatoceni
iako tvoje senke gde izvire ljubav pustila da vode i ovog jutra.
Moje te vreme ceka, u tvojim bistrim kapljicama vlaznih usana, i tek pokusava
obrisati nase tek usnule postojece sne, mislim, da je sunce prozracilo
nasa tela i odgonetnulo pucinu tvojega tela, rascvetala se beskrajna
milovanja, dok jos na meni svices.

Setni momenti

Mila moja, konstantno se budimo u setnim secanjima,
a vec pomalo nam sede vlasi u setnim maglama jutra.
Pa, mila moja, zar je iskrena melodija zagrljaja umrla?
Secamo se kako su nam nekada dolazili zima i prolece
i onaj miris dunja, vristecim uzdahom dozivalo setne
zore i kako si umela ljubiti pod izmaglicom jutra,
jer nasi prsti pamte sve sretne dozivljaje, pod carstvom
neba i neba duse ali katkad i strast ponovno dodje medju
nasim krosnjama i u kratkom hodu ostaje zapletena.

Jedan deo tog prelepog neba na usne mozes leci.
Zato pridji, necemo se valjda u mraku razici,
obecavam ti, na zvezdanom putu ostaju nase zelje
koje se i dalje pamte, koje smo znali nositi kao
teret nasih iskrenih srca.
Otkopcaj svoje dodire, umnozi svoju zenstvenost
podamnom, vidis kako se svetlost probija kroz tvoju
gustu kosu, a tvoje vrelo telo zanosom moje muskosti
zavezi za sebe.
Slobodno uzmi i sakupi sve nase setne uspomene i
opojnih mastanja, zaljuljaj svojim nogama sva nasa
stoljeca i svo nase iskreno vreme i prihvati ga za sebe.

Zauvek, mila moja, ostanimo jedni u drugom,
zajednickim telima neprekidno izvijanjem zvezdane trave,
a njihove livade milujuci nas da se priljube uz nase duse.
I potpuno, izjutra cemo kao senke osvanuti u tihoj noci,
jer ipak mi smo tu u nasem vrtu proleca dobijali sjajne
i prelepe pupoljke i tu nema tudjinstva koja u nama nece
nikad proci, i nema tog izvora sazvezdja koji nas nece
doci posetiti, jer mi smo neizliveni dah sto u daljini
sapatom utociste trazi.

Kad promrzla tisina tiho bude zvecala u nama,
cutacemo i nadati se, vec iole promatramo
drhtanje nasih vrelih uzdaha kako se razilaze.
Ne vidim tvoju prelepu zenstvenost,
samo naslucujem daleke tajne tvojih nespretnih odlazaka
i jednostavno cutim u zajednickoj postelji.
Otisla si i sta ja na to da kazem?
Ne, kroz boje naseg zivota.
Da odem? Da se stidljivoscu branim?
U kojem se gradu krijes, nasi koraci znali su ukrasavati ulice,
napustajuci vetrove i suncevo pojilo i katkad uzdisem za
mirisnim nevidljivim sazvezdjom, nasih nevidljivih zanosa.

Oduvek sapatom zadjes u dubinu moje velike duse,
i pod rukama srca moga ispijas moje iskrene izvore.
Suma je sada tu, otmena i velicanstvena, sirinom mojih
ljubavnih iskrica vezem tvoje poljupce, da se ne pogube
u ljubavnim tokovima dok kroz snove uranjam u tvoje
pescane vrtove starih nadanja.
Zato u krosnji glasa napnes se da oslusnes moju melodiju
s kojom te dozivam kroz ova jutra, a bezbrojne zvezde
stiteci moje uzdahe i usred svake bistre kapljice trepnes
u crvene boje, i sapuces u sebi kako se sretna kad se nadjemo
u dubini nasih dusa.

Zadovoljstvo je u tebi osecati zrelost, a taj njihov zar,
pripasti nasim krosnjama zrelih visanja, zavodljivo ljubiti
pod mesecevim balom i otmeno preliti umucene narastaje u
pregrst nasih divljih sokova.
Tada i zvezde jos uvek stite nase divlje bludi,
a njihov zlatni dodir, neizrecivim delima sjaje i vezu nas
u nase male poljupce i puste nase strasne zagrljaje
da plutaju po nasoj postelji iako nama shvatljivi ostaju
nasa i posle vremenskog praska.

Tiho u tebi, milo moje, bicu i do prestanka nasih setnih
uspomena, i neprestano bujacu u radosti nasih dodira,
jer i oblak pozude nas nemirno docekuje.
Osecam zrelost u nasim delima, zato ti i tihim uzdahom
dozivam, jer znamo oboje da smo se odomacili u nasim
odajama i neshvatljivo ocekivajuci nase dodire.
I ponovno strpljivo cekam, pred tvojim vratima gde izvire
tvoja senka ljubavnog mirisa, iako je zelim kraj sebe,
osecam kako svetlo u tami neprekidno seta iako smo razdvojeni.

U postelji razvlacis uzdahe, nemam drugog puta do tebe..
I zaboravljam sve navike, tad lezem dubinom nasih vrelih
poljubaca, jer je belina tvoga srca odavno vec u meni,
a slatkisi neubranog cveca i dalje zanosno prinose meni.
Oh, kako da razumem cekanje tvoje, jer bolna tisina napusti san
i ozivi lisce preko puste ulice nase, dozivajuci tebe.
Zbog tebe moram izdrzati ove dane, uvek u sumraku igram se sa
vetrom, preslikavam pesmu svoga zivota i dalje se nadam tebi.

Pesmom te zovem

Pesma me doziva u zagrljaj
tu gde moje senke lutaju
nekako je neznije na papiru.
Lepota od slova i jos cistija izviru
pa cak i srce ispravlja pocepane pukotine
na mom papiru, ipak odlazim u beskonacnost
slova iako nema obecanja da cu se vratiti
prvom slovu.
Pristajem jasnom stihu, ta bistrina dusevnih
misli i ta zena kvasi moje mastilo, da cak
i papir zapocne plakati plavim kapljicama,
u mojim snovima pleses, otvaras naglo svoje
zagrljaje da se iz sna probudim uplakano.
Volim tu tvoju zenstvenost kao svoje slovo,
zbog mojih uzdaha svaka linija odzvanja
po ivicama papira, odzvanja kao tisina
pocepana sudbinama, pretocena vremenom,
kako zapocinje jutarnjom maglom da u tom
trenutku, pucinom svojeg sna odazivam se
uz pomoc tihih oluja, osecam, da klizi mi
i ovo slovo, osecam.
Razlilo se ponovno moje mastilo, sada cudnije
cvili notnih slova da se nalazim u cudu dal
si i dalje pravo, a opet belina tog papira
usadjuje mi u misli, nedorecive reci istkane
pred olujnim snopom nekadasnjih bujica srece.
Dajem joj svu svoju ljubav kroz slova,
barem tu toplinu koja me cuva, dok se ti jos
uvek privlacis mojim slovima, dozivam te,
a opet stalno daleko, a cvetovi moji otvaraju
i otpustaju melodije mirisa da uzivas u njihovoj
radosnoj noti, sluzim je neponovljivim dodirima
oblacim te osmehom bas svakog jutra tu gde tvoje
usne zavlace se na horizonte najsjajnijih zvezda.
Opijeni pozudom i dalje nastojim da ti doslikam
svoja slova, barem uz misli moje mozes rasaznati
vetrove moje, koji neprestano udaraju bice moje
katkad i ono zudi za poljupcem tu pored tvojih
pucina preslikana mojim iskrenim recima.

Tvoje lice ljubim svake veceri,
to lice ispisano mastilom mojom
katkad i ono prosaputa za dodirima tvojim
nekako setno se setim, zagrljaja nasih
da mi poskoci linija slova, bezi i ono
od mojih pisanih reci onako umorno prkosi mi.
A opet poljupci tvoji, to su najsladji potoci
tvoji izliveni kroz moju dusu, da cak i milovanja
koja pruzas moja dusa napravi precice do tebe
i jos si prelepa, najsjajnijim smaragdom,
kao pucina okeana naslanjas
i svako zrnevlje prosipas po mom telu
bljestavim usnama pridjes i okupas me svojom
ljubavlju, dok moja dusa obgrljuje tvoju zanesenost.
Dok sedimo nepomicno, grlis me svojom neznoscu
da cak i tvoja gusta kosa preslikava svako
iscekivanje nadamnom, i povrsina koze zablista
jutarnjom maglom provuce se ta sebicnost,
provuce sve one izabrane uvale nasih ocekivanja.
Sunce se osmehuje salje ti pozdrave moje i pred
zoru okupace nasa tela, da kad ustanes budes
iskreno cista, barem na pola mirisna mojim
bojama slova pa cak i medne usne da pretoci
u pucine satkane pod mastilom mojih iskrenih slova.

Kao posle kise

Uzimam tvoje nezne uzdahe i prisvajam ti grudi da pod vetrom
ostane zadenuta tvoja cvrsta dusa, iako joj vetar ne moze
nista, podamnom siris se mirisom zrelih dunja i razlijes
se po mom stomaku ko prolecna kisa, kroz svetlost me smirujes
dok sa vlasima kose potpaljujes vatru da se probudi moje bice.
Dodirima se saplicemo pod obrisima nasih usana, grickanje rubova
nasih golih tela, opijeni od kisnih kapljica i uzimamo sve vise
i vise, a tela nasa se cuju i vape za nasim dodirima, kao posle kise.

Zenstvenoscu svojom zapocinjes ples, istovremeno me uzimas kroz dlanove
svoje, milujes me poput prelepe ruze, osecas moj miris sto ti kruzi i sa
kapima tvoga znoja slazes neznost po neznost po mom naboranom licu, iako
sam tu kraj tebe osecas kapljice svoje kako stepenasto silaze do tvojih
ravnica, ljubis mi usne i sa jezikom se sladis, ko med kada klizi preko
tvojih prepona i zasladi tvoje izvore pasnjaka, tu pored izobilje mastanja.
Pretrcavam neznim prstima po pasnjacima tvojih ledja i neumorno trazim nase
zajednicko mesto, da se u hladu odmorim barem jos malo, iako nisam umoran
optrcacu jos jednom preko tvog stomaka, da proberem leptirove polete da bi
pod njima uzivali, ko razliveni sokovi nara, smuckani u flasu ljudskosti.

Odlicno se stapamo u plodne oaze iako njihove brazde nas muce svojim tokom,
i kao da smo izroali nesebicne strasti, osecam toplinu tvojeg bica, pomalo
vlaznost iako nismo jos donekle navodnjavali, opet cemo draga, posle kise.
Pukotine nase spojicemo nasim zivotima, a onda svu belinu usijanu dolivacemo
nit po nit, ko dugine boje usled ogromnih kisa iako nismo zemljoradnici,
uzimacemo semenje ljubavno, sadicemo uranke nase da barem kroz vreme proberemo
nase zrtvovanje i rasticemo smirenom brzinom tek usnulih latica, kao posle kise.